Преговарање етничког идентитета путем колективних наратива: о ’српском’ пореклу штокавских католика

Abstract

Рад проучава недовољно истражене наративе које зовем колективним наративима, а који одступају од класичне Лабовљеве парадигме, јер конструишу колективну субјективност и каузалност. Колективни наративи, како се тврди у овом раду, јесу важна средства за успостављање и преговарање колективне припадности, посебно етничке, националне и/или религијске. На примеру српске заједнице из Чипа (мађ. Szigetcsép) у Мађарској разматра се употреба колективних наратива који говоре о српском пореклу, односно о конвертитству, штокавских католика из суседне Тукуље (мађ. Tököl).

The paper focuses upon collective narratives, which have been so far underrepresented and under-researched in narrative studies. The collective narratives do not completely fit into the classic ‘Labovian paradigm’ of personal experience narrative, since they construct collective subjectivity and causality. The collective narratives, it is argued in this paper, are crucially important means for establishing the sense of collective belonging, especially with regard to ethnic, national or religious identity. Based on the fieldwork among the Serbian community from Szigetcsép in Hungary, conducted from 2001 to 2008, I analyze the usage of collective narratives on the Serbian origin, i.e. religious conversion, of the Štokavian speaking Catholics from the neighboring Tököl.