Могућност Трећег: нематеријална културна наслеђа Града

Abstract

У тексту се разматрају основни концепти перципрања града, пре свега његова поларизација у односу на село и (знатно каснија) поларизација старих "солидарних" и савремених аномичних градова. Поред тога, разматрају се основнесмернице и пракса примене Конвенције о о заштити нематеријалног културног наслеђа, углавном базиране на чувању/заштити предмодерних културних елемената и – најчешће есенцијалистички схваћених – групних идентитета, да би се показало какве су могућности разраде концептуалног оквира за примену Конвенције на – до сада непрепозната – урбана наслеђа настала на потпуно друга- чијим премисама, као и какви проблеми и дилеме проистичу из евентуалних таквих покушаја.

The paper considers the basic concepts of perceiving the city, first and foremost its polarization against the country or the village and (much later) polarization between the old “solidary” and contemporary anomic cities. Aside from this, the paper considers the basic premises and practice of the application of the Convention for the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage, which are mostly based on safeguarding/protecting premodern cultural elements and – mostly essentialist – group identities, in order to highlight the possibilities of reworking the conceptual framework for the application of the Convention to – heretofore unknown – urban heritages which originated on completely different premises, as well as the issues and dilemmas which can arise from such attempts.