Псовка као фолклорни жанр? На примеру јебем ти сунце

Abstract

Заједно с клетвама, молитвама, заклетвама, благословима, псовке спадају у посебну врсту древних формулаичких израза чија се употреба заснива на веровању у магијску моћ речи. Иако је у савременом говору фреквентнија и продуктивнија од наведених израза, псовка је најмање проучавана због снажног друштвеног и језичког табуа који је прати. У српској фолклористици псовка се не сматра посебним жанром, па овај рад отвара питање њене особености, и то на основу њене широке употребе, функција које врши у савременом језику и култног порекла. У раду најпре представљамо формалну структуру и употребу псовке у савременом српском језику, на примеру псовке јебем ти сунце и њених варијаната, користећи махом изворе доступне преко интернета. Затим показујемо како фразеологија ове псовке одражава архаичне представе о словенском претхришћанском култу сунца.

Although they are frequent and highly productive in contemporary Serbian, swearwords have long been overlooked in scholarly research, due to strong social and linguistic taboos. The paper aims to show that swearwords, as ancient formulaic expressions on a par with curses, prayers, oaths and blessings, can and should be studied as a genre in their own right within the field of folkloristics. In the first part of the paper, we give an overview of the most relevant Serbian linguistic and folkloristic literature on the subject. We make some terminological distinctions and propose a definition of swearwords. The second part is dedicated to the analysis of formal and functional properties of the expression jebem ti sunce and its variants in contemporary Serbian. The analysis is based on a corpus composed of 156 instances of the usage of the expression jebem ti sunce on the internet. The third part explores the archaic semantics of the expression, showing how it can be linked to the pre-Christian Slavic (and perhaps Indo-European) cult of sun worship.