Методолошки и епистемолошки изазови истраживања коетничких миграција на послератном терену
Methodological and Epistemological Challenges of Researching Co-Ethnic Migrations in a Post-War Area
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
У овом раду разматрам методолошке, епистемолошке и
етичке изазове са којима сам се суочавала током мултило
калног теренског истраживања српске заједнице
југоисточног Косова (Гњилане, Витина и села у њиховој
околини, као и међу расељенима са овог подручја у неко-
лико градова у Србији). У фокусу истраживања послерат
ног дискурса нашла су се два вида миграција: 1.
колонизација становништва из брдско-планинских крајева
јужне Србије, која је на Косову спровођена у оквиру
аграрне реформе у периоду после Првог светског рата, 2.
исељавање српског становништва са Косова у Србију
после оружаних сукоба 1999. године и успостављања
управе Уједињених нација. У оба поменута случаја се
углавном ради о коетничким миграцијама: досељеници су
исте етничке припадности као и становништво у местима
пресељења. Интраетнички односи и границе у светлу
поменутих миграција показали су се као посебно заним
љиво истраживачко поље, које је у исто време отварало
низ методолошких, епистемолошких и ет...ичких питања и
дилема.
In this paper I look into the methodological, epis
temological and ethical challenges I faced during multi
sited fieldwork research in the Serb community of south-
east Kosovo (Gnjilane, Vitina and neighbouring villages,
and in several towns in Serbia where displaced persons
from this area are now living). The focus of the research
into post-war discourse was on two forms of migration: 1.
the colonisation of the population from the highland areas of south Serbia, which
was carried out in Kosovo as part of agrarian reform in the period after World War
I; 2. The migration of the Serb population from Kosovo into Serbia following the
armed conflicts of 1999 and the establishment of a United Nations administration.
In both cases these are mainly co-ethnic migrations: the settlers are of the same
ethnicity as the population in the places they have moved to. Intra-ethnic relations
and boundaries in the light of these migrations turned out to be an especially inter
esting field o...f research, which has opened up numerous methodological, epistemo
logical and ethical questions.
Keywords:
миграција / теренско истраживање / методологија / интраетнички односи / migration / fieldwork / methodology / intra-ethnic relations / KosovoSource:
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 2015, 63, 3, 537-550Publisher:
- Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
Funding / projects:
Note:
- Тема броја: Истраживање миграција (ур. Мирослава Лукић Крстановић и Петко Христов) / Topic of the Issue: Research of Migrations (eds. Miroslava Lukić Krstanović and Petko Hristov)
URI
http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/231/179https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7863
Institution/Community
Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASATY - JOUR AU - Златановић, Сања PY - 2015 UR - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/231/179 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7863 AB - У овом раду разматрам методолошке, епистемолошке и етичке изазове са којима сам се суочавала током мултило калног теренског истраживања српске заједнице југоисточног Косова (Гњилане, Витина и села у њиховој околини, као и међу расељенима са овог подручја у неко- лико градова у Србији). У фокусу истраживања послерат ног дискурса нашла су се два вида миграција: 1. колонизација становништва из брдско-планинских крајева јужне Србије, која је на Косову спровођена у оквиру аграрне реформе у периоду после Првог светског рата, 2. исељавање српског становништва са Косова у Србију после оружаних сукоба 1999. године и успостављања управе Уједињених нација. У оба поменута случаја се углавном ради о коетничким миграцијама: досељеници су исте етничке припадности као и становништво у местима пресељења. Интраетнички односи и границе у светлу поменутих миграција показали су се као посебно заним љиво истраживачко поље, које је у исто време отварало низ методолошких, епистемолошких и етичких питања и дилема. AB - In this paper I look into the methodological, epis temological and ethical challenges I faced during multi sited fieldwork research in the Serb community of south- east Kosovo (Gnjilane, Vitina and neighbouring villages, and in several towns in Serbia where displaced persons from this area are now living). The focus of the research into post-war discourse was on two forms of migration: 1. the colonisation of the population from the highland areas of south Serbia, which was carried out in Kosovo as part of agrarian reform in the period after World War I; 2. The migration of the Serb population from Kosovo into Serbia following the armed conflicts of 1999 and the establishment of a United Nations administration. In both cases these are mainly co-ethnic migrations: the settlers are of the same ethnicity as the population in the places they have moved to. Intra-ethnic relations and boundaries in the light of these migrations turned out to be an especially inter esting field of research, which has opened up numerous methodological, epistemo logical and ethical questions. PB - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA T2 - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA T1 - Методолошки и епистемолошки изазови истраживања коетничких миграција на послератном терену T1 - Methodological and Epistemological Challenges of Researching Co-Ethnic Migrations in a Post-War Area SP - 537 EP - 550 VL - 63 IS - 3 DO - 10.2298/GEI1503537Z UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7863 ER -
@article{ author = "Златановић, Сања", year = "2015", abstract = "У овом раду разматрам методолошке, епистемолошке и етичке изазове са којима сам се суочавала током мултило калног теренског истраживања српске заједнице југоисточног Косова (Гњилане, Витина и села у њиховој околини, као и међу расељенима са овог подручја у неко- лико градова у Србији). У фокусу истраживања послерат ног дискурса нашла су се два вида миграција: 1. колонизација становништва из брдско-планинских крајева јужне Србије, која је на Косову спровођена у оквиру аграрне реформе у периоду после Првог светског рата, 2. исељавање српског становништва са Косова у Србију после оружаних сукоба 1999. године и успостављања управе Уједињених нација. У оба поменута случаја се углавном ради о коетничким миграцијама: досељеници су исте етничке припадности као и становништво у местима пресељења. Интраетнички односи и границе у светлу поменутих миграција показали су се као посебно заним љиво истраживачко поље, које је у исто време отварало низ методолошких, епистемолошких и етичких питања и дилема., In this paper I look into the methodological, epis temological and ethical challenges I faced during multi sited fieldwork research in the Serb community of south- east Kosovo (Gnjilane, Vitina and neighbouring villages, and in several towns in Serbia where displaced persons from this area are now living). The focus of the research into post-war discourse was on two forms of migration: 1. the colonisation of the population from the highland areas of south Serbia, which was carried out in Kosovo as part of agrarian reform in the period after World War I; 2. The migration of the Serb population from Kosovo into Serbia following the armed conflicts of 1999 and the establishment of a United Nations administration. In both cases these are mainly co-ethnic migrations: the settlers are of the same ethnicity as the population in the places they have moved to. Intra-ethnic relations and boundaries in the light of these migrations turned out to be an especially inter esting field of research, which has opened up numerous methodological, epistemo logical and ethical questions.", publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA", journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA", title = "Методолошки и епистемолошки изазови истраживања коетничких миграција на послератном терену, Methodological and Epistemological Challenges of Researching Co-Ethnic Migrations in a Post-War Area", pages = "537-550", volume = "63", number = "3", doi = "10.2298/GEI1503537Z", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7863" }
Златановић, С.. (2015). Методолошки и епистемолошки изазови истраживања коетничких миграција на послератном терену. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 63(3), 537-550. https://doi.org/10.2298/GEI1503537Z https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7863
Златановић С. Методолошки и епистемолошки изазови истраживања коетничких миграција на послератном терену. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2015;63(3):537-550. doi:10.2298/GEI1503537Z https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7863 .
Златановић, Сања, "Методолошки и епистемолошки изазови истраживања коетничких миграција на послератном терену" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 63, no. 3 (2015):537-550, https://doi.org/10.2298/GEI1503537Z ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7863 .