Дигитални архив издања САНУ
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • Српски (ћирилица) 
    • Енглески
    • Српски (ћирилица)
    • Српски (латиница)
  • Пријава
Преглед рада 
  •   ДАИС
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • Наш језик / Naš jezik
  • Преглед рада
  •   ДАИС
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • Наш језик / Naš jezik
  • Преглед рада
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

О бојити/фарбати и још понечем

On bojiti/farbati and some Other Matters

Thumbnail
1996
ivic.farbati.1996.pdf (655.9Kb)
Аутори
Ивић, Милка
Чланак у часопису (Објављена верзија)
,
Иститут за српски језик САНУ
Метаподаци
Приказ свих података о документу
Апстракт
Since in Serbian language the old Slavic term for “colour, mast, became specialized to mean “fat”, two loanwords have been introduced into the vocabulary in order to denote “colour? — boja is a word of Turkish origin and farba is a borrowing from German. The author throws light on the circumstances which favorize the use of boja and its derivatives (bojiti, bojenje etc.) to the disadvantage of the use of farba (farbati etc.). She calls, however, attention to the facts that there are special instances in which not boja-bojiti but farba-farbati happens to be the right lexical choice giving her explanation of that phenomenon.
Две туђице, боја и фарба, означавају данас у српском оно чему је име било маст све дотле док та реч није почела опстојати у језику искључиво као назив одређеног прехрамбеног артикла. На то да је боја позајмљеница из турског већ одавно је потпуно заборављено, а фарби се памти њено немачко порекло па се зато и предузимају мере да се она потисне из употребе у корист боје. То, међутим, у неким случајевима ипак није могуће извести. Фарба, у изговорној верзији варба, незаменљив је термин, на пример, на терену оних народних говора који лексичким путем разликују у радњи купљени хемијски препарат и њему одговарајућу технику бојења од неких из природе прибављених средстава за бојење и одговарајућих поступака с тим средствима — на оне прве упућује се тамо изразима варба и варбање, а на ове друге терминима чинилка и чињење. У градским срединама, с друге стране, сви кажу фарба се кад желе о некој особи рећи да она своју природну боју косе замењује вештачком. Ту из комуникацијских разлога ...избор не пада на глагол бојити — исказ боји се би, наиме, био у принципу двосмислен (друго значење: њега/њу је страх), а сваки језик, као што се зна, увек тежи уклањању двосмисла, па макар и уз припомоћ туђица.

Кључне речи:
лексема 'фарба' / лексема 'боја' / позајмљенице / семантичка диференцијација / употреба / lexeme 'farba' / lexeme 'boja' / loanwords / semantic differentiation / usage
Извор:
Наш језик, 1996, 31, 71-75
Издавач:
  • Београд : Иститут за српски језик САНУ

ISSN: 0027-8084

[ Google Scholar ]
URI
http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7830
Колекције
  • Наш језик / Naš jezik
Институција
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
TY  - JOUR
AU  - Ивић, Милка
PY  - 1996
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7830
AB  - Since in Serbian language the old Slavic term for “colour, mast, became
specialized to mean “fat”, two loanwords have been introduced into the vocabulary
in order to denote “colour? — boja is a word of Turkish origin and farba is a
borrowing from German. The author throws light on the circumstances which favorize the use of boja and its derivatives (bojiti, bojenje etc.) to the disadvantage
of the use of farba (farbati etc.). She calls, however, attention to the facts that
there are special instances in which not boja-bojiti but farba-farbati happens to
be the right lexical choice giving her explanation of that phenomenon.
AB  - Две туђице, боја и фарба, означавају данас у српском оно чему је име
било маст све дотле док та реч није почела опстојати у језику искључиво као
назив одређеног прехрамбеног артикла. На то да је боја позајмљеница из турског већ одавно је потпуно заборављено, а фарби се памти њено немачко порекло па се зато и предузимају мере да се она потисне из употребе у корист
боје. То, међутим, у неким случајевима ипак није могуће извести. Фарба, у
изговорној верзији варба, незаменљив је термин, на пример, на терену оних
народних говора који лексичким путем разликују у радњи купљени хемијски
препарат и њему одговарајућу технику бојења од неких из природе прибављених средстава за бојење и одговарајућих поступака с тим средствима — на оне
прве упућује се тамо изразима варба и варбање, а на ове друге терминима
чинилка и чињење. У градским срединама, с друге стране, сви кажу фарба се
кад желе о некој особи рећи да она своју природну боју косе замењује
вештачком. Ту из комуникацијских разлога избор не пада на глагол бојити —
исказ боји се би, наиме, био у принципу двосмислен (друго значење: њега/њу
је страх), а сваки језик, као што се зна, увек тежи уклањању двосмисла, па
макар и уз припомоћ туђица.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - О бојити/фарбати и још понечем
T1  - On bojiti/farbati and some Other Matters
SP  - 71
EP  - 75
VL  - 31
ER  - 
@article{
author = "Ивић, Милка",
year = "1996",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7830",
abstract = "Since in Serbian language the old Slavic term for “colour, mast, became
specialized to mean “fat”, two loanwords have been introduced into the vocabulary
in order to denote “colour? — boja is a word of Turkish origin and farba is a
borrowing from German. The author throws light on the circumstances which favorize the use of boja and its derivatives (bojiti, bojenje etc.) to the disadvantage
of the use of farba (farbati etc.). She calls, however, attention to the facts that
there are special instances in which not boja-bojiti but farba-farbati happens to
be the right lexical choice giving her explanation of that phenomenon., Две туђице, боја и фарба, означавају данас у српском оно чему је име
било маст све дотле док та реч није почела опстојати у језику искључиво као
назив одређеног прехрамбеног артикла. На то да је боја позајмљеница из турског већ одавно је потпуно заборављено, а фарби се памти њено немачко порекло па се зато и предузимају мере да се она потисне из употребе у корист
боје. То, међутим, у неким случајевима ипак није могуће извести. Фарба, у
изговорној верзији варба, незаменљив је термин, на пример, на терену оних
народних говора који лексичким путем разликују у радњи купљени хемијски
препарат и њему одговарајућу технику бојења од неких из природе прибављених средстава за бојење и одговарајућих поступака с тим средствима — на оне
прве упућује се тамо изразима варба и варбање, а на ове друге терминима
чинилка и чињење. У градским срединама, с друге стране, сви кажу фарба се
кад желе о некој особи рећи да она своју природну боју косе замењује
вештачком. Ту из комуникацијских разлога избор не пада на глагол бојити —
исказ боји се би, наиме, био у принципу двосмислен (друго значење: њега/њу
је страх), а сваки језик, као што се зна, увек тежи уклањању двосмисла, па
макар и уз припомоћ туђица.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "О бојити/фарбати и још понечем, On bojiti/farbati and some Other Matters",
pages = "71-75",
volume = "31"
}
Ивић М. On bojiti/farbati and some Other Matters. Наш језик. 1996;31:71-75
Ивић, М. (1996). On bojiti/farbati and some Other Matters.
Наш језикБеоград : Иститут за српски језик САНУ., 31, 71-75.
Ивић Милка, "On bojiti/farbati and some Other Matters" 31 (1996):71-75

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О Дигиталном архиву издања САНУ (ДАИС) | Пошаљите запажања

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

Комплетан репозиторијумИнституцијеАуториНасловиТемеОва институцијаАуториНасловиТеме

Статистика

Преглед статистика

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О Дигиталном архиву издања САНУ (ДАИС) | Пошаљите запажања

re3dataOpenAIRERCUB