Словенске 'заставе' међу словенским заставама (како доказати калк?)

Abstract

Овај рад има за циљ да скрене пажњу на релативно скрајнути проблем етимологисања калкираних речи у словенским језицима. Ради се о речима које нису препознате ни као преведенице ни као семантичке позајмљенице, већ су тумачене из домаћих, словенских средстава – или подробно или овлаш тј. само помињањем у оквиру ширих етимолошких гнезда. У питању су речи, по правилу прозирне формалне структуре, чија је проблематичност у сфери значења (односно семантичког развоја којим је настало савремено стање) остала непримећена односно досад нерегистрована у етимолошким речницима и литератури уопште.

This article addresses the issue of identifying calques among words that appear to be of domestic stock. It deals with the Slavic noun zastava ‘flag, banner’ in the context of its six synonyms (*porpors, *zname, *stégo, *xorogy, flag, bajrak) and dozens of homonyms in all Slavic languages, as well as six onomasiological motivations attested in various languages: ‘sign, flattering, ‘fabric, “flame, ‘pole, ‘stopping, halting point’ (marked for this purpose). The author argues that due to unconvincing connection between verbal and nominal semantics, the seventh motivation *‘something posted’ for zastava as a supposedly indig- enous postverbal of zastaviti in its meaning ‘to post’ (found in Machek’s, Skok’s and other etymological dictionaries) is unlikely. However, the distribution of zastava in Northern Adriatic and Alpine-Pannonian regions, which were the zone of Slavic-Frankish contact in early Middle Ages, strongly indicates that it is a postverbal of zastaviti in its meaning ‘to (make a) stop, as a calque after Frankish standart, widely borrowed into many languages, along with other military terms.