DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrillic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • Наш језик / Naš jezik
  • View Item
  •   DAIS
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • Наш језик / Naš jezik
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Неки стилистичко-семантички аспекти дисторзије придева у поетским структурама

Некаторые стилистичко-семантические астекты дисторсии имен трилагательных в поэтических структурах

Thumbnail
1999
carkic.poetske.struk.1999.pdf (1.156Mb)
Authors
Чаркић, Милосав Ж.
Article (Published version)
,
Иститут за српски језик САНУ
Metadata
Show full item record
Abstract
Предметом исследования в настоящей статье является дисторсия имен прилагательных, представляющая собой один из этапов в процессе обособления этой части речи. Автор пришел к выводу, что прилагательное лишь поверхностно удаляется от существительного, рядом с которым употребляется. На самом деле оно еще больше приближается к существительному, ибо обособленное прилагательное приобретает часть актуализирующегося в поэтическом контексте значения существительного. Таким образом прилагательное, выделяющееся по смыслу и интонации, развивает компоненты до- бавочной информации и еще больше обособляется, получая при том стилистическую и семантическую выразительность. В такой позиции обособленное прилагательное становится в понятийном плане самостоятельным и независимым, и тем самым отождествляется по значению с дедъективным существительным. Изучая настоящее явление на материале произведений совре- менных сербских поэтов, автор пришел к выводу, что прилагательные в большинстве случаев обособ...ляют от существительных посредством запятых, переноса (на границе двух соседних строк), и вставки части текста между существительным и прилагательным. Такими приемами прилагательные особенно актуализирются (стилистический аспект) и приобретают более высокое место на шкале значений (семантический аспект).

У овом раду аутор се бави дисторзијом придева у поетским структурама као једном од фаза у процесу осамостаљивања ове врсте речи. Он констатује да се придев формално одваја од именице уз коју стоји, али се суштински још више везује за њу јер осамостаљени придев преузима део њеног значења које се актуелизује у поетском контексту. Овако смисаоно и интонацијски издвојен придев развија компоненте додатне информације и прима на себе нагласак добијајући при томе стилистичку и семантичку изражајност.
Keywords:
семантика / стилистика / дисторзија придева / поезија / semantics / stylistics / adjective distortion / poetry
Source:
Наш језик, 1999, 33, 1-2, 138-148
Publisher:
  • Београд : Иститут за српски језик САНУ

ISSN: 0027-8084

[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7741
URI
https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7741
Collections
  • Наш језик / Naš jezik
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
TY  - JOUR
AU  - Чаркић, Милосав Ж.
PY  - 1999
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7741
AB  - Предметом исследования в настоящей статье является дисторсия имен
прилагательных, представляющая собой один из этапов в процессе обособления этой части речи. Автор пришел к выводу, что прилагательное лишь
поверхностно удаляется от существительного, рядом с которым употребляется. На самом деле оно еще больше приближается к существительному, ибо
обособленное прилагательное приобретает часть актуализирующегося в поэтическом контексте значения существительного. Таким образом прилагательное, выделяющееся по смыслу и интонации, развивает компоненты до-
бавочной информации и еще больше обособляется, получая при том стилистическую и семантическую выразительность. В такой позиции обособленное
прилагательное становится в понятийном плане самостоятельным и независимым, и тем самым отождествляется по значению с дедъективным существительным. Изучая настоящее явление на материале произведений совре-
менных сербских поэтов, автор пришел к выводу, что прилагательные в
большинстве случаев обособляют от существительных посредством запятых,
переноса (на границе двух соседних строк), и вставки части текста между
существительным и прилагательным. Такими приемами прилагательные особенно актуализирются (стилистический аспект) и приобретают более высокое
место на шкале значений (семантический аспект).
AB  - У овом раду аутор се бави дисторзијом придева у поетским структурама
као једном од фаза у процесу осамостаљивања ове врсте речи. Он констатује
да се придев формално одваја од именице уз коју стоји, али се суштински још
више везује за њу јер осамостаљени придев преузима део њеног значења које
се актуелизује у поетском контексту. Овако смисаоно и интонацијски издвојен
придев развија компоненте додатне информације и прима на себе нагласак добијајући при томе стилистичку и семантичку изражајност.
PB  - Београд : Иститут за српски језик САНУ
T2  - Наш језик
T1  - Неки стилистичко-семантички аспекти дисторзије придева у поетским структурама
T1  - Некаторые стилистичко-семантические астекты дисторсии имен трилагательных в поэтических структурах
SP  - 138
EP  - 148
VL  - 33
IS  - 1-2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7741
ER  - 
@article{
author = "Чаркић, Милосав Ж.",
year = "1999",
abstract = "Предметом исследования в настоящей статье является дисторсия имен
прилагательных, представляющая собой один из этапов в процессе обособления этой части речи. Автор пришел к выводу, что прилагательное лишь
поверхностно удаляется от существительного, рядом с которым употребляется. На самом деле оно еще больше приближается к существительному, ибо
обособленное прилагательное приобретает часть актуализирующегося в поэтическом контексте значения существительного. Таким образом прилагательное, выделяющееся по смыслу и интонации, развивает компоненты до-
бавочной информации и еще больше обособляется, получая при том стилистическую и семантическую выразительность. В такой позиции обособленное
прилагательное становится в понятийном плане самостоятельным и независимым, и тем самым отождествляется по значению с дедъективным существительным. Изучая настоящее явление на материале произведений совре-
менных сербских поэтов, автор пришел к выводу, что прилагательные в
большинстве случаев обособляют от существительных посредством запятых,
переноса (на границе двух соседних строк), и вставки части текста между
существительным и прилагательным. Такими приемами прилагательные особенно актуализирются (стилистический аспект) и приобретают более высокое
место на шкале значений (семантический аспект)., У овом раду аутор се бави дисторзијом придева у поетским структурама
као једном од фаза у процесу осамостаљивања ове врсте речи. Он констатује
да се придев формално одваја од именице уз коју стоји, али се суштински још
више везује за њу јер осамостаљени придев преузима део њеног значења које
се актуелизује у поетском контексту. Овако смисаоно и интонацијски издвојен
придев развија компоненте додатне информације и прима на себе нагласак добијајући при томе стилистичку и семантичку изражајност.",
publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ",
journal = "Наш језик",
title = "Неки стилистичко-семантички аспекти дисторзије придева у поетским структурама, Некаторые стилистичко-семантические астекты дисторсии имен трилагательных в поэтических структурах",
pages = "138-148",
volume = "33",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7741"
}
Чаркић, М. Ж.. (1999). Неки стилистичко-семантички аспекти дисторзије придева у поетским структурама. in Наш језик
Београд : Иститут за српски језик САНУ., 33(1-2), 138-148.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7741
Чаркић МЖ. Неки стилистичко-семантички аспекти дисторзије придева у поетским структурама. in Наш језик. 1999;33(1-2):138-148.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7741 .
Чаркић, Милосав Ж., "Неки стилистичко-семантички аспекти дисторзије придева у поетским структурама" in Наш језик, 33, no. 1-2 (1999):138-148,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7741 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

CoreTrustSealre3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutions/communitiesAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

CoreTrustSealre3dataOpenAIRERCUB