Дигитални архив издања САНУ
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • Српски (ћирилица) 
    • Енглески
    • Српски (ћирилица)
    • Српски (латиница)
  • Пријава
Преглед рада 
  •   ДАИС
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • Наш језик / Naš jezik
  • Преглед рада
  •   ДАИС
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • Наш језик / Naš jezik
  • Преглед рада
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Граматичка основа и наставци именица типа име-имена

Грамматическая основа и окончания существительных типа име — имена

Thumbnail
2001
nikolic.ime.imena.2001.pdf (1.196Mb)
Аутори
Николић, Мирослав
Чланак у часопису (Објављена верзија)
,
Иститут за српски језик САНУ
Метаподаци
Приказ свих података о документу
Апстракт
В статье рассматривается вопрос об отношении между основой и окончанием в склонении существительных среднего рода типа име — имена, дугме — дугмеща и т.п., от чего, по мнению автора, зависит принадлежность таких сиществительных к определенному типу склонения. Автор предлагает следующее, одно из возможных, решение: . (1) в род. ед. ч. имена грамматической основой является имен-, а окон чанием -а; (2) в им. ед. ч. име грамматической основой является име-, а окон- чанием -5; (3) имен- и име- это только различные проявления, формы одной и той же основы. Исходя из понятий (немаркированная) основа, видоизмененная (марки- рованная) основа и альтернативная основа, автор делит существительные среднего рода на три группы: (1) существительные с одной, неизмененной основой во всех падежах (тип село — села, пйоъе — йоъа); (2) существительные с одной основой, измененной в им.-вин.-зв. п. ед. ч. (тип име — имена, дугме — дугмеща); (3) существительные с альтернативны...м основами (тип јаје — јаја — јајета; дрво — дрвеша — дрва; небо — неба — небеса). Автор считает, что существительные типа име, дугме имеют в склонении только одну основу (правда, измененнуы в им.-вин.-зв. п.ед.ч.) и в большинстве падежей одни и те же окончания, так же как у существитльных типа село, йоъе. Следовательно, данные существительные представляют только один подтип, разновидность существительных I склонения.

У чланку се разматра питање односа између основе и наставака у деклинацији именица средњег рода типа име-имена, дугме-дугмета и сл., од којег, по ауторовом мишљењу, зависи и сврставање оваквих именица у одређени деклинациони тип.
Кључне речи:
морфологија / именице средњег рода / граматичка основа / граматички наставак / деклинациони тип / morphology / neuter nouns / grammatical base / grammatical ending / declension type
Извор:
Наш језик, 2001, 34, 1-2, 71-83
Издавач:
  • Београд : Иститут за српски језик САНУ

ISSN: 0027-8084

[ Google Scholar ]
URI
http://dais.sanu.ac.rs/123456789/7734
Колекције
  • Наш језик / Naš jezik
Институција
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О Дигиталном архиву издања САНУ (ДАИС) | Пошаљите запажања

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

Комплетан репозиторијумИнституцијеАуториНасловиТемеОва институцијаАуториНасловиТеме

Статистика

Преглед статистика

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О Дигиталном архиву издања САНУ (ДАИС) | Пошаљите запажања

re3dataOpenAIRERCUB