Предлог кодекса употребе српског стандардног језика

Abstract

За разлику од осталих словенских језика, српски стандардни језик карактеpише употреба двају изговора (екавског и ијекавског) и двају писама (ћирилице и латинице). Осим тога, на истом или сусједним просторима функционишу још два сродна, у структури и супстанци чак и потпуно подударна, језичка стандарда (хрватски и бошњачки), који таквих двојности немају, али са српским дијеле ијекавски изговор и исто латинично писмо. Све је то у пракси изазивало различите недоумице, неспоразуме, па и сукобе (посебно у вези с увођењем екавског изговора у нека подручја службене употребе у иначе ијекавској Републици Српској). Да би се такви неспоразуми и сукоби отклонили, а и спријечили у будућности, аутор овога рада предлаже да се донесе Кодекс употребе српског стандардног језика, у коме би се утврдила правила понашања у употреби екавског и ијекавског изговора, као и ћириличног и латиничног писма, и дефинисао однос према текстовима преузетим из хрватског и бошњачког језичког стандарда. У раду се даје и конкретан предлог текста Кодекса, као основа за стручну и јавну дискусију.

Unlike other Slavic languages, the Serbian language is marked by two pronunciation standards (ekavian and ijekavian) and two scripts (Cyrillic and Latin). In addition, in the same region or in its vicinity there are two other similar and in their structure and substance even identical standards (Croatian and Bosniacian/Bosnian Muslim), which do not have such dualities and share both the ijekavian pronunciation and the identical Latin script with the Serbian standard. All this has caused various doubts, misunderstandings, and even conflicts (in particular with regard to the introduction of the ekavian pronunciation into some spheres of the official use of language in the Republic of Srpska). In order to eliminate such misunderstandings and conflicts and to prevent their emergence in the future, the author of this paper advances a proposal of a usage codification for the Serbian standard language, which would prescribe the rules of using the ekavian and ijekavian pronunciation, the Cyrillic and the Latin scripts, as well as the norms for the texts taken over from the Croatian and Bosnian Muslim standards. A concrete proposal of such codification has been presented in this paper. The proposal is meant to be a starting point of both professional and public discussion about the codification.