Метафорични појам 'лица' у контексту теорије о учтивости

Abstract

P. Brown and S. Levinson (1987) argue that every member of a society has ’face’ whic is defined as one’s public self-image, and when the speaker decides to commit an act which potentially causes the hearer (or the speaker) to lose face, the speaker will tend to use a politeness strategy in order to minimize the risk. According to Brown and Levinson, there are two types of face. One is negative face, which is related to the claim to one’s territory, personal preserves, and rights to non-distraction, such as freedom of action and freedom from imposition. The other is positive face, which is related to the desire to be appreciated or approved of by other members of a society.

According to Brown and Levinson’s metaforical notion of ’face’, we tried to define relevant features of politeness to native serbian speakers, considering the idioms with meaninig of speech act, such as to throw the truth in someone's face (in serb. baciti istinu u lice).

У раду се излажу основне поставке теорије о учтивости, која за централни појам издваја појам 'лица', метафорично га представљајући као просторну категорију, односно као интегритет, који се у комуникацији различитим говорним стратегијама штити и чува. Будући да је исказивање учтивости културолошки условљено, настојали смо да укажемо на поимање појма учтивости, односно неучтивости у српској говорној заједници на основу фразеолошких јединица са лексемама лице и образ, а са значењем комуникативног чина, као што су бацити истину у лице, рећи у образ. На крају смо и конкретним примерима илустровали исказивање учтивости у српском језику.