Поводом једног питања постављеног 1936. године у Нашем језику
Regarding a Question Posed in Naš jezik of Year 1936
Abstract
This article has two purposes. The first is to call attention to the hithertoo
unnoticed fact that, in previous times, it was possible in Serbian to use an identical
item, formally constituted by means of the lexical entity volj-, in order to express
both the meaning of wish, and the meaning of pleasure. The second purpose of the
article is to explain why such a situation was possible in Serbian of the remote past
but not in Modern Standard Serbian.
Ово излагање пред собом има два циља. Први је да отклони досадашњу
необавештеност и стручне, и шире културне јавности о чињеници да се у српском језику Карађорђевих и Вукових времена изразима устројеним од лексичке
датости вољ- исказивао, поред податка о пориву хтења, и податак о осећању задовољства. Други циљ је да се укаже на разлоге због којих је описана лексичко-семантичка ситуација ондашњем језику била доступна, а актуелном стандардном српском није.
Keywords:
питање постављено 1936. године: драговољац или доброво љац?; драговољно у значењу са задовољством“; вољан у значењу радостан”; вољно у значењу с радошћу”; некадашњи ментални обухват појма исказаног лексичким ентитетом вољ-; савремени ментални обухват појма исказаног лексичким ентитетом вољ-; когнитивистички образложен принцип еволутивних лексичких промена; српска језичка факта потврђују валидност тог принципа; lexical entity volj-; meaning of wish; meaning of pleasure; language changeSource:
Наш језик, 2006, 37, 1-3Publisher:
- Београд : Институт за српски језик САНУ