Творба, значење и деклинација именица на -ист(a)

Abstract

The nouns ending in -ist and -ista, e. g. turist and turista, mostly loanwords, have been commanding interest among Serbian and Croatian grammarians (from Maretić 1899. to Klajn 2003) for more than one century. This interest can be ascribet to their dual form, their concurrent usage in speech. Most recently, the attention has been reduced to the Serbian language area, as the Croatian norm mandates exclusive use of the form ending in -ist. In Serbian, the forms in -ista are dominant, with those ending in-ist used extraordinarily rarely. This in turn has created an array of unresolved issues, wich are thoroughly analyzed followed by a prpoposal for their normative treatment. The analysis of the current speech praxis, Serbian literary language tradition from Vuk Stefanović Karadžić to the recent days, coupled with the opinions of normative linguists point to the conclusion that along with the dominant form (ending in -ista), one needs to allow in normative singular the other forms (ending in-ist). Furthermore, both these should have the same inflection the feminine inflectional pattern in singular-a: turist, turiste, turisti ... as well as turista, turiste, turisti ..., with masculine consonantal form in plural turisti, turista, turistima ... This approach would properly regulate both existing forms in the Serbiuan standard.

Иако именице овога типа већ више од стотину година привлаче пажњу наших граматичара, ипак нема целовитих, а још мање јединствених, одговора на сва питања у вези с њиховом творбом, значењем и променом. Аутори радова који су се бавили тим именицама приступају им углавном парцијално (или само са становишта творбених модела и значења, или пак њиховог основног облика и облика у промени), а писци савремених граматика не посвећују им готово никакву пажњу, иако у говорној пракси има недоумица у вези с њиховом упо требом. Стога се овде именице на -ист(а) разматрају целовито и детаљно, уз критички осврт на њихову досадашњу обраду у стручној литератури. На основу темељите анализе дају се и предлози како да се експлицитном граматичком и правописном нормом уреди употреба именица на -ист(а) у савременом српском стандардном језику.