Колико су ’опасна’ тела миграната? Наративи о болести и јавном здрављу и технике управљања

Abstract

У овом раду анализирани су наративи о мигрантима који се везују за њихова тела као потенцијалне/вероватне носиоце зараза које би могле да се рашире и на локално становништво. Ови наративи се могу посматрати као посебне манифестације секуритарног дискурса страха, у оквиру којих се мигранти конструишу као облик корпорeалне безбедносне претње. Анализом наратива о еболи и шуги указано је на потенцијал употребе страха од болести као инструмента и симбола политичке моћи, када сама болест престаје да буде медицински и трансформише се у првенствено друштвени проблем. Страх од болести и мере предузете да се тај страх анулира су тако интегрисани у технике управљања.

In this text I represent the narratives about migrants which are related to their bodies as potential/plausible carriers of diseases that could be spread to local population. Тhe narratives are considered as special manifestations of the discourse of fear, though which migrants are being construed as a form of corporeal security threat. In particular, through the analysis of narratives about ebola and scabies, the potential to use the fear from disease as symbol and instrument of political power is indicated, when a disease ceases to be medical problem and becomes predominantly a social one. Fear from disease and measures undertaken to annul it are thus integrated into techniques of governance.