Југословенски/српски клубови у Бечу у историјском контексту

Abstract

Миграције из Југославије након Другог светског рата, које су битне за овај рад, започињу већ педесетих година XX века, усложњавају се и постају кључни друштвено-политички и економски процес. Одлазећи у западноевропске земље које су касније стално и населили, мигранти развијају нови културни контекст у коме и данас живе. У овом раду фокусираћу се на Србе који су населили Беч у Аустрији. Населивши ново, непознато подручје, где нису добро познавали језик и културни контекст, тада Југословени почињу да формирају место око којег ће се окупљати и место које ће им служити за повезивање и идентификацију са земљом матицом. Стога, седамдесетих година XX века у Бечу, самоорганизујући се, Југословени формирају прве клубове. Циљ ми је да у овом раду сагледам историјски контекст настанка и развоја тих југословенских клубова, који су се, пратећи конфликтне националне идеологије у земљи матици, током осамдесетих година делили на националној основи, након чега настају данашњи национално-етнички клубови (српски, хрватски, бошњачки итд.). На крају, покушаћу да укратко увидим, дијахронијски гледано, политике рада и репрезентације превасходно српских клубова, будући да својим теренским истраживањима покривам њихове политике, те да овај рад формирам као основу за даља, шира истраживања у вези с овом темом.

The migrations from Yugoslavia after the Second World War, which are of importance for this paper, started as early as in the 1950s, got more and more complex, and became the key socio-political and economic process. Leaving for West-European countries where they later settled permanently, the migrants were developing the new cultural context in which they live even today. In this paper, I will focus on the Serbs who settled in Vienna, Austria. Having moved into the new, unknown area, where they did not know the language or the cultural context well enough, the Yugoslavs started forming a place around which they would gather together and the place which they would use for the connection and identification with the mother country. Thus, in the 1970s, in Vienna, the Yugoslavs organized themselves and formed their first clubs. In this paper, my aim is to get an insight into the historical context of the beginnings and the development of these Yugoslav clubs, which, following the conflict national ideologies in their mother countries, started dividing on the national basis during the 1980s after which today’s national-ethnic clubs (Serbian, Croatian, Bosnian etc.) appeared. In the end, I will try to make a short summary, in diachronic terms, of the operating policy and the representation of primarily Serbian clubs, since I cover their policies in my field research, and thus make this paper the basis for further and wider research related to this topic.