Геминација у српском језику

Abstract

У овом раду указује се на бројне примере изговора и писања удвојених говорних елемената, најчешће гласова (самогласника и сугласника) у нашем језику. Тој појави, поготово са општеусвојеним лингвистичким термином геминација, којим се означава у другим језицима, у нас се не обраћа довољна пажња, иако има доста разлога који упућују на потребу темељитијег бављења геминаци јом у српском језичком стандарду, пре свега с ортоепског и с ортографског становишта. Овде се детаљно анализирају примери геминираних гласова у творби домаћих речи и однос према геминатама у речима страног порекла приликом њиховог преузимања у српски језички стандард.

The author addresses a phenomenon of gemination in Serbian, The following three forms of this phenomenon are treated in this paper: 1) the superlative degree of the adjectives with an initial “j” sound, e. g., najjači /najači/, najjednostavniji /пај: ednostavniji/, 2) some compound words on the border between the prefix and root morpheme, where the “t” sound is eliminated in front of the affricates but it is maintained in writing, e.g.: potcijeniti /pocijeniti/, otčepiti /očepiti/, otčušnuti /oć:ušnuti/, and 3) some proper names and other words of Middle Eastern origin, but only in sacral language, e. g., Muhammed/Muham:ed/ a. s., džennet/džen:et/, džehennem /džehen:em/, etc.