Научне политике и истраживачки ентитети у историјској ауторефлексији: Етнографски институт САНУ
Scientific Policies and Research Entities in Historical Self-Reflection: Institute of Ethnography SASA
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Разматрање научне институције и њених протагониста кроз време подразумева и
нивое (само)преипстивања – ретроспекцију, интроспекцију и екстроспекцију, што
умногоме указује на превирања, слојевитости, контрадикторности или
противуречности научних темпоралних стратегија. У овом раду тумачим процесе
успостављања нормативних стратегија, институционалних политика, конструкција
колективитета и индивидуалних тежњи на примеру Етнографског института САНУ од
1947. године до данас. Историјска ауторефлексивност обухвата пет начина
обликовања и сучељавања научних субјективитета и објективитета: 1. Рутинизација
смислених поредака и клизајућа индивидуална инвентивност; 2. Ефикасна
учинковитост институционалног поретка и ефектност у постизању научничких
циљева; 3. Детерминисан поредак и индивидуална агилност у зони предузимљивог и
спретног активизма; 4. Конзистентност научног поретка и стална динамичност у
зонама јавне видљивости; 5. Проверљивост у складу са институционалним
стандардима и ...координирани рад на нивоу колегијалности.
Analyzing a scientific institution and its protagonists in diachronic perspective also entails
different levels of (self)assessment – retrospection, introspection, and extrospection, which
also points out to turmoils, stratifications, and contradictions of scientific temporal
strategies. In this paper I am interpreting processes of the establishment of normative
strategies, institutional politics, construction of collectivities, and individual aspirations at
the Institute of Ethnography SASA from 1947 until present. Historical self-reflection
encompasses five options through which scientific subjectivities and objectivities were
formed and confronted: 1. Routinization of meaningful systems and sliding individual
inventiveness; 2. Efficiency of the institutional order and distinctiveness in reaching
scientific goals; 3. Determined order and individual agility in the zone of enterprising and
skillful activism; 4. Consistency of scientific order and constant dynamics in ...the zones of
public visibility; 5. Verifiability in accordance with institutional standrads and coordinated
work at the collegial level.
Keywords:
научне политике / истраживачки ентитети / историја / колективитети / индивидуализам / scientific policies / research entities / history / collectivities / individualismSource:
Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 2018, 66, 1, 11-32Publisher:
- Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA
Funding / projects:
- Cultural heritage and identity (RS-177026)
Note:
- Тема броја – Историјске ретроспективе етнологије и антропологије (ур. Мирјана Павловић) / Topic of the Issue – Historical Retrospectives of Ethnology and Anthropology (ed. Mirjana Pavlović)
URI
http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/266/211https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7607
Institution/Community
Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASATY - JOUR AU - Лукић Крстановић, Мирослава PY - 2018 UR - http://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/266/211 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7607 AB - Разматрање научне институције и њених протагониста кроз време подразумева и нивое (само)преипстивања – ретроспекцију, интроспекцију и екстроспекцију, што умногоме указује на превирања, слојевитости, контрадикторности или противуречности научних темпоралних стратегија. У овом раду тумачим процесе успостављања нормативних стратегија, институционалних политика, конструкција колективитета и индивидуалних тежњи на примеру Етнографског института САНУ од 1947. године до данас. Историјска ауторефлексивност обухвата пет начина обликовања и сучељавања научних субјективитета и објективитета: 1. Рутинизација смислених поредака и клизајућа индивидуална инвентивност; 2. Ефикасна учинковитост институционалног поретка и ефектност у постизању научничких циљева; 3. Детерминисан поредак и индивидуална агилност у зони предузимљивог и спретног активизма; 4. Конзистентност научног поретка и стална динамичност у зонама јавне видљивости; 5. Проверљивост у складу са институционалним стандардима и координирани рад на нивоу колегијалности. AB - Analyzing a scientific institution and its protagonists in diachronic perspective also entails different levels of (self)assessment – retrospection, introspection, and extrospection, which also points out to turmoils, stratifications, and contradictions of scientific temporal strategies. In this paper I am interpreting processes of the establishment of normative strategies, institutional politics, construction of collectivities, and individual aspirations at the Institute of Ethnography SASA from 1947 until present. Historical self-reflection encompasses five options through which scientific subjectivities and objectivities were formed and confronted: 1. Routinization of meaningful systems and sliding individual inventiveness; 2. Efficiency of the institutional order and distinctiveness in reaching scientific goals; 3. Determined order and individual agility in the zone of enterprising and skillful activism; 4. Consistency of scientific order and constant dynamics in the zones of public visibility; 5. Verifiability in accordance with institutional standrads and coordinated work at the collegial level. PB - Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA T2 - Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA T1 - Научне политике и истраживачки ентитети у историјској ауторефлексији: Етнографски институт САНУ T1 - Scientific Policies and Research Entities in Historical Self-Reflection: Institute of Ethnography SASA SP - 11 EP - 32 VL - 66 IS - 1 DO - 10.2298/GEI1801011L UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7607 ER -
@article{ author = "Лукић Крстановић, Мирослава", year = "2018", abstract = "Разматрање научне институције и њених протагониста кроз време подразумева и нивое (само)преипстивања – ретроспекцију, интроспекцију и екстроспекцију, што умногоме указује на превирања, слојевитости, контрадикторности или противуречности научних темпоралних стратегија. У овом раду тумачим процесе успостављања нормативних стратегија, институционалних политика, конструкција колективитета и индивидуалних тежњи на примеру Етнографског института САНУ од 1947. године до данас. Историјска ауторефлексивност обухвата пет начина обликовања и сучељавања научних субјективитета и објективитета: 1. Рутинизација смислених поредака и клизајућа индивидуална инвентивност; 2. Ефикасна учинковитост институционалног поретка и ефектност у постизању научничких циљева; 3. Детерминисан поредак и индивидуална агилност у зони предузимљивог и спретног активизма; 4. Конзистентност научног поретка и стална динамичност у зонама јавне видљивости; 5. Проверљивост у складу са институционалним стандардима и координирани рад на нивоу колегијалности., Analyzing a scientific institution and its protagonists in diachronic perspective also entails different levels of (self)assessment – retrospection, introspection, and extrospection, which also points out to turmoils, stratifications, and contradictions of scientific temporal strategies. In this paper I am interpreting processes of the establishment of normative strategies, institutional politics, construction of collectivities, and individual aspirations at the Institute of Ethnography SASA from 1947 until present. Historical self-reflection encompasses five options through which scientific subjectivities and objectivities were formed and confronted: 1. Routinization of meaningful systems and sliding individual inventiveness; 2. Efficiency of the institutional order and distinctiveness in reaching scientific goals; 3. Determined order and individual agility in the zone of enterprising and skillful activism; 4. Consistency of scientific order and constant dynamics in the zones of public visibility; 5. Verifiability in accordance with institutional standrads and coordinated work at the collegial level.", publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA", journal = "Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA", title = "Научне политике и истраживачки ентитети у историјској ауторефлексији: Етнографски институт САНУ, Scientific Policies and Research Entities in Historical Self-Reflection: Institute of Ethnography SASA", pages = "11-32", volume = "66", number = "1", doi = "10.2298/GEI1801011L", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7607" }
Лукић Крстановић, М.. (2018). Научне политике и истраживачки ентитети у историјској ауторефлексији: Етнографски институт САНУ. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA Београд : Етнографски институт САНУ / Belgrade : Institute of Ethnography SASA., 66(1), 11-32. https://doi.org/10.2298/GEI1801011L https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7607
Лукић Крстановић М. Научне политике и истраживачки ентитети у историјској ауторефлексији: Етнографски институт САНУ. in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA. 2018;66(1):11-32. doi:10.2298/GEI1801011L https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7607 .
Лукић Крстановић, Мирослава, "Научне политике и истраживачки ентитети у историјској ауторефлексији: Етнографски институт САНУ" in Гласник Етнографског института САНУ / Bulletin of the Institute of Ethnography SASA, 66, no. 1 (2018):11-32, https://doi.org/10.2298/GEI1801011L ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7607 .