Миграције као предмет антрополошког истраживања : концептуализације и политике

Abstract

Иако су прва антрополошка проучавања настала као последица колонијалних освајања и сусрета са новим и другачијим културама, истраживање миграција као феномена вредног пажње по себи и за себе дошло је у антропологију знатно касније. Постоји више разлога за то. Једни произилазе из концептуално-теоријских ограничења која су следила из доминантних научних парадигми, други спадају у домен истраживачких политика, које, са своје стране, зависе од ширих друштвених и политичких кретања, док су трећи „онтолошки“, тј. садржани су у ономе што антропологију чини антропологијом, а односе се пре свега на њен предмет и метод. У овом тексту представљам динамику промена парадигми антрополошког проучавања миграција и разматрам проблеме класификације и производње знања.

Although the first anthropological studies were the result of colonial conquests and encounters with new and different cultures, the study of migrations as a phenomenon worth of the attention for itself came to the anthropology much later. There are several reasons for this. Some arise from the conceptual-theoretical limitations that followed from the dominant scientific paradigms, others belong to the domain of research policies, which in turn are dependent on wider social and political movements, while the last are "ontological", i.e, they are contained in what anthropology is, and they are primarily related to its object and method. In this text, I am presenting the dynamics of the changes of paradigms through which the anthropologists dealt with the study of migrations and discussing some of the problems of classification and knowledge production.