Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији II

Abstract

Овај текст представља други од планирана два чланка у којима се бавимо проблемом изучавања људско–животињских односа у етнологији и антропологији и археологији. У првом раду (Жакула и Живаљевић 2018), мапирале смо начине на које је питање животиња и њихових међуодноса са људима у нашим дисциплинама третирано до, угрубо, осамдесетих година 20. века. У овом раду представићемо нове истраживачке приступе који су се развили од краја 20. века надаље, а који се одликују, пре свега, третманом животиња као активних учесница у људском друштву и култури, и могу се објединити под кишобран-термином животињски обрт.

This paper represents the second of two planned articles in which we focus on the issue of the study of human-animal relations in ethnology and anthropology and archaeology. In the first paper (Žakula & Živaljević 2018), we mapped out the ways in which the issue of animals and their interrelations with humans was treated in our disciplines up untill, roughly, the 1980's. In this paper, we will present new research tendencies which developed since the 1980's and are characterized by the treatment of animals as active participants in human society and culture, and can be lumped together under the umbrella term the animal turn.