Која напомена о Белићевом правопису, и о Белићу лично

Abstract

Чланак пред читаоцем настао је поводом писања М. Витезовића, а да би се истакле чињенице о Александру Белићу, оснивачу научне лингвистике код Срба, свестраном познаваоцу и врло заслужном испитивачу српског језика. Са насловом „Само да се зна“ понуђен је Политици као одговор на Витезовићев текст, али ова је одбила да га објави. Да не би јавност остала у заблуди да је истина све што се тамо износи, аутор је одлучио да свој текст обнародује овим путем, уз мале измене, и допунивши га додатним чињеницама и напоменама о Белићевим схватањима и доприносу српској лингвистичкој науци. Нaјпре следи сам чланак, а затим додатак.

В данной работе автор противостоит необоснованным нападкам на личность и деятельность известного ученого, фактически основоположника научной лингвистики у сербов в первой половине двадцатого века. Подчеркивается, что правописание Белича в меру и согласно контексту привело в определенный порядок грамотность сербского народа, которая до тех пор опиралась на принципы Вука, в основном более интуитивно чем систематично.