Форичност присвојних заменица у антецеденту адјективне релативне клаузе

Abstract

У раду анализирамо утицај присвојне заменице у антецеденту на одређење адјективне клаузе као нерестриктивне. Показаћемо да присвојна заменица, када анафорички упућује, утиче на нерестриктивност адјективне клаузе, али не увек, јер у случајевима уникатности именичког појма у антецеденту, адјективна клауза је нерестриктивна и без присвојног детерминатора у антецеденту. Такође, анализа ће показати да су веома учестали примери у којима посесивна семантика детерминатора није довољна у одређивању референта именичког појма, те је неопходна додатна детерминација или квалификација у оквиру антецедента да би адјективна клауза била нерестриктивна. У супротном, садржај адјективне клаузе одређује референт именичког појма у антецеденту и тада говоримо о рестриктивној адјективној клаузи, али не и о катафоричком упућивању присвојне заменице.

This research is aimed at analysing the extent to which possessive pronouns in the antecedent influence the determination of an adjective clause as non-restrictive. As will be illustrated, when a possessive pronoun has an anaphoric reference, it may frequently affect the non-restrictive character of the adjective clause. However, in cases when the head noun in the antecedent is unique, the adjective clause is non-restrictive even without the possessive in the antecedent. In addition, the analysis will show a rather frequent occurrance of examples where the possessive meaning of the determiner is insufficient to establish the referent of the head noun. Additional determination or qualification in the antecedent is necessary to yield a non-restrictive adjective clause; otherwise, the content of the adjective clause determines the referent of the head noun in the antecedent whereby the product is a restrictive adjective clause, but without cataphoric reference to the possessive pronoun.