Вокатив једнине именица ii врсте у српском књижевном језику
Вокатив существительных ii склонения в сербском литературном языке
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
У раду се излажу примери облика вокатива једнине именица
које у генитиву једнине имају наставак -е (а у ном. најчешће кратко
-а) и које се у граматикама сврставају у II врсту (при подели именица на три деклинационе врсте) или III (при подели именица на четири деклинационе врсте).
Существительные II склонения появляются в вокативе единственного числа в различных формах:
1) с окончанием -о, напр. Дана – Дан-о, земља – земљ-о; госпођа – госпођ-о, јабука – јабук-о;
2) с окончанием -е, напр. Милица – Милиц-е; госпођица – госпођиц-е;
3) с окончанием -е или -о, напр. кукавица – кукавиц-е и кукавиц-о;
4) с формой, совпадающей с номинативом, напр. Олга, Радмила, Никола; млада (-а);
5) с окончанием -о или формой, совпадающей с номинативом,
напр. судија – судиј-о и судиј-а;
6) с окончанием -е или формой, совпадающей с номинативом,
напр. Новица – Новиц-е и Новиц-а.
Форма вокатива ед. числа этих и подобных существительных
зависит от нескольких факторов, в том числе принадлежность к личным именам или нарицательным существительным (ср. Миљк-а :
биљк-о), количество слогов (напр. злиц-о – несрећниц-е), словообразовательная структура (ср. Драг-ињ-а : Љуб-иц-е), просодический
образ (Сав-а, мам-а, ујн-а : Сав-о, сестр-о, снах-о), род и значение
(ср. чаршиј-о : судиј-о... / судиј-а).
На обстоятельства в литературном языке оказывают влияние и
обстоятельства в говоре родного края отдельного писателя или говорящего.
Keywords:
српски књижевни језик / сербский литературный язык / морфология / су- ществительные / склонение / вокатив / Serbian literary language / morphology / nouns / declension / vocative / морфологија / именице / деклинација / вокативSource:
Наш језик, 2017, 48, 1-2, 1-25Publisher:
- Београд : Иститут за српски језик САНУ