О основама лексичко-граматичких значења глаголских речи за гласовне активности и кретање у простору

Abstract

Аутор у овоме раду настоји дефинисати суштину ’значења’ оних глаголских речи које се односе на гласовне активности и кретање у природи, и утврђује да таква дефиниција мора имати лексичко-граматички вид. Наиме, на једној страни – изгледа према латинском узору – по правилу се говори о активности, медијалности, пасивности итд. (тј. о глаголском роду), а по традицији словенске граматике – о свршености, несвршености и сл. (тј. о тзв. глаголском виду). Расправу ћемо водити уз анализу грађе коју смо ексцерпирали из Речника српскога језика (у ред. М. Николића), Обратног речника М. Николића и Великог речника страних речи И. Клајна и М. Шипке. Посебна пажња у анализи биће посвећена категорији сонатива и различитим врстама мотивних глагола.

In this paper, the author tries to defi ne the essence of the ‘meaning’ of those verbal words related to voice activities and movement in nature, and determines that such a defi nition must have a lexical-grammatical vision. Namely, on the one hand – it looks according to the Latin model – as a rule it speaks of activity, mediality, passivity, etc. (ie on the verbal genus), and according to the tradition of Slovenian grammar – about the perfection, the incompleteness, and so on (ie the so-called verbal vision). The discussion was guided by the analysis of the material that we excited from the Dictionary of the Serbian Language (under M. Nikolic), the Revised Dictionary of M. Nikolic and the Great Dictionary of foreign words Klajn and Sipka. Special attention in the analysis will be dedicated to the category of sonatas and various types of motive verbs.