Нематеријално културно наслеђе Паштровића: bottom–up модел

Abstract

Унутар комплекса нематеријалног културног наслеђа (НКН) Црне Горе наслеђе Паштровића за сада није превише видљиво. На националној листи нематеријалних културних добара Црне Горе нема ниједног елемента из Паштровића, док се на Попису евидентираних елемената НКН (2012) налази 13 елемената из Паштровића и Будве: че- тири култа, три традиционална јела, две традиционалне манифестације, по једно усмено предање и традиционална вештина и два обичаја од којих за један (банкада) није специфицирано у коју категорију обичаја спада. Како током скоро деценију од ступања на снагу Закона о заштити културних добара ниједан елемент из Паштровића није уписан на националну листу културних добара, а Попис није прошириван од 2012. године, рекло би се да идеја заштите нематеријалног културног наслеђа у Паштровићима није схваћена као значајан фактор интеграције ло- калне заједнице, нити промовисана као начин препознавања локалне заједнице унутар шаролике (традицијске) културне сцене Црне Горе, те је богатство традиције Паштровића остало невидљиво. То је, с једне стране, последица приступа НКН одозго–надоле (top–down), јер се од самог почетка примене Конвенције о заштити нематеријалног културног наслеђа (2003–2009) процес дефинисања НКН кретао од Министарства културе и Управе за заштиту културних добара према локалним заједни- цама. Ако би се у случају паштровског наслеђа применио принцип који је предвиђен Конвенцијом и UNESCO упутствима за њену примену, а који подразумева обрнути (bottom–up) приступ, локална заједница би сама требало да препозна елементе који су важни за њену самоиденти- фикацију и да инсистира на укључивању тих елемената у Попис и националну листу културних добара. Да би то могло да се оствари неопходно је промовисање концепта НКН унутар локалне заједнице да би се оно у заједници препознало као културни, економски и социјални ресурс, као и континуирано представљање потенцијалних елемената и унутар и ван локалне заједнице (интернет, друштвене мреже, промоције, радионице итд.). На тај начин би сама локална заједница, самосталним избором и промоцијом елемената, активно градила своју слику и према унутра и према споља, чиме би у пракси било примењено не само слово већ и дух идеје о заштити НКН. У раду ће на примерима бити показано како је могуће применити bottom–up модел на избор, обраду и промоцију елемената НКН, као и како он утиче на одрживост очувања, односно даљи живот елемената и унутар и ван заједнице.

Within the complex of intangible cultural heritage (ICH) of Montenegro, heritage of Paštrovići, at the present, is not very visible. On the national Intangible Cultural Property list of Montenegro there is not one single Paštrovići element. At the same time, on the Inventory of the recorded elements ICH (2012) there are thirteen elements from Paštrovići and Budva: four cults, three traditional dishes, two traditional manifestations, one oral tradition, one traditional skill and two customs from which one of them (bankada) is not sorted in a specific category. Considering that during almost a decade since the Law on protection of cultural properties came into force, not one single element from Paštrovići was enrolled on the National list of cultural properties, and Inventory wasn’t extended since 2012, one could say that the idea of protection of the intangible cultural heritage in Paštrovići is not taken as a significant factor of integration of local community, neither was promoted as a way of recognition of the local community within the colorful (traditional) Montenegro cultural scene, hence the rich Paštrovići tradition remained invisible. From one side, that is a consequence of the top–down approach of the ICH, because from the very beginning of the enforcement of the Convention about protection of intangible cultural heritage (2003 – 2009) the process of defining of the ICH was moving from Ministry of Culture and Administration for Protection of Cultural Properties, towards local communities. If, in the case of heritage of Paštrovići, a principle provided by the Convention and UNESCO directions for its application could be applied, what implies the reverse bottom–up approach, local community should independently recognize the elements that are important for its self-identification and to insist on the inclusion of those elements in the Inventory and national Intangible Cultural Property list. In order to achieve such thing, it is necessary to promote the concept of the ICH within the local community so that it would be recognized as the cultural, economical and social resource in the community, as well as the continuous presentation of the potential elements both from the inside and outside of the local community (Internet, social networks, promotions, workshops etc.). In such manner, the very local community, with independent choices and promotions of the elements, actively built its own image both inside and outside, what would lead to the application in the praxis, not only the prescript but the spirit of the idea of the ICH protection. Paper will demonstrate, on the examples, that it is possible to apply bottom–up model on the selection, processing and promotion of the ICH elements, as well as how it impacts the sustainability of the preservation and further life of the elements from within and outside of the community.