Партиципска образовања презента актива (-ћи) и пасива (-м), и претерита актива (-[в]ши) у делима владике Петра II Петровића Његоша у грађи и обради Речника САНУ

Abstract

У раду су са лексичко-граматичког и лексикографског аспекта анализиране партиципске форме садашњег (активне на -ћи и пасивне на -м) и прошлог времена актива (-[вјши) црпене из дела владике Петра П Петровића Његоша као извора грађе за Речник САНУ. Претпоставка од које се кренуло у истраживање јесте да се ова средства не приказују исцрпно у Речнику, имајући у виду чињеницу да су партиципски облици о којима је овде реч потиснути из српског књижевнојезичког стандарда после званичног прихватања Вукове реформе српског књижевног језика у другој половини 19. века. Анализа партиципских образовања у раду подразумева следећа питања: 1) да ли су и у којој мери партиципи на -ћи, -(в)ши и -м забележени у Речнику САНУ и 2) како су лексикографски представљени и описани.

В статье проанализированы причастия настоящего и прошедшего времени действительного залога (-йи и -[в]щми) и причастие настаящего времени страдательного залога (-м) взятых из текстов владыки Петра П Петровича Негоша, использующихся при обработке Словаря Сербской академии наук и искусств. Основываясь на понимании их обработки в вышеупомянутом словаре, мы делаем вывод о том, что все три формы участия зарегистрированы и обработываются, из которых большинство примеров являются примерами на -м, а наименьшие зарегистрированные случаи имеют форму на -(в) ши. В Словаре Сербской академии наук и искусств совсем редко встречаются примеры причастый с рефлексивным морфемом се, которые не являются понятным современной категории прилагательных в сербском языке. Мы считаем, что при дальнейшей обработки словарного запаса неопходимо продолжать вводить и описывать причастия из текстов Негоша, включая формы с рефлексивной морфемой се, которые также должны быть включены в Словарь и правильно описанны лексикографически.