Интеракција дијалекта и књижевног језика у Црној Гори двјеста година након Вукова Рјечника

Abstract

У раду се указује на међусобну континуирану испреплетеност дијалекта и књижевног језика у Црној Гори од Вука до данас. У првом дијелу рада ауторка се осврће на промјену имена и стандарда књижевног језика и његову службену регулацију на државном нивоу, што за посљедицу има раслојавање језика на два идиома - српски и црногорски и могуће штете по народ и његову културну политику које ће неминовно проистећи. У другом дијелу рада анализира се улога говорног језика у функцији књижевноумјетничког стила у роману Кукавичја пилад Лабуда Драгића и, знатно мање, у прозном дјелу Вријеме одрастања Мироја Вуковића. Издвајају се битније

дијалекатске црте у језику тих дјела.

In this paper it is asserted that the literary language in Montenegro, from the times of Vuk Karadžić up to the present (regardless of its name), has always been based upon the dialect fund of Montenegrin Stokavian idioms. In the author's opinion, all the orthographic manuals of the Serbian (and Serbo-Croatian) language are in compliance with this idea to a required degree. In the first part of the paper, the author gives a critical treatment of the change of the name and standard of the literary language in Montenegro, which will inevitably lead to the stratification of the people and their cultural policy. The second part of the paper is dedicated to an analysis of dialect features functioning within the literary style based on specific examples taken from the works Cuckoo’ Chicks (Kukavicja pilad) by Labud Dragić and The Period of Growing Up (Vrijeme odrastanja) by Miroje Vuković.