Крсна слава као живи елемент традицијске културе Срба у Дунавској Клисури (Румунија)

Abstract

Истраживањем три теме традиционалног живота код Срба (Крсна слава, Божић и свадба) на терену Дунавске Клисуре, у селима Белобрешка, Дивич и Стара Молдава, сакупљени су подаци о некадашњим и садашњим начинима празновања. У овом раду представљени су начини светковања Крсне славе (свеца) по традиционалним обрасцима, као и њихова трансформација у модерном друштву, али и узроци и последице тих промена. Уочава се велики број промена у прослављању и вршењу славског обреда, али су ипак сачувани његови основни чиниоци, као и његова структура препознатљива у српској традицији. Посебна пажња скренута је на Крсну славу, као на идентитетски елемент Срба у Румунији, уз помоћ кога се и данас препознаје српска заједница и захваљујући коме Срби опстају у мултикултуралној средини.

By researching three themes of traditional life among Serbs (Saint Patron, Christmas and Wedding), on the field of the Danube Gorge, in villages Belobreška, Divič and StaraMoldava, were collected data on past and present ways of celebration. In this paper, the ways of observing the Saint Patron (Saint) with traditional patterns, as well as their transformation in modern society, are presented, as well as the causes and consequences of these changes. There are a number of changes in the celebration and performing of the celebration, but they are nevertheless preserved its basic factors and its structure recognizable to the Serbian tradition. Special attention has been paid to Saint Patron as the identity element of the Serbs in Romania with the help of which the Serbian community is still recognized today and thanks to which it survives in a multicultural environment.