Самуилова држава: обим и карактер

Abstract

Уколико се пође хронолошким редом, далеки почеци Самуилове државе налазе се у бугарском ширењу на области које ће бити њено средиште, Македонију и потом Албанију, које је почело половином IX века под каном, односно кнезом Борисом-Михаилом (852—889). Тиме су словенска племена, дотад организована у бројне „Склавиније“, ушавши у државни оквир Бугарске, била изложена различитом утицају њених институција. Највидљивији резултат тог процеса, који је имао и своје повратно дејство, јесте ширење бугарског имена далеко на запад од државног средишта у Плиски. Оно за писце суседног византијског Царства ускоро постаје синоним за словенског становника поменутих области. Остало је сакривено какав је однос био између старих словенских племенских структура власти и нових, бугарских, за које је познато да су биле организоване према начелима које би оправдано могли назвати централистичким. Према једном западном извору, Бугарска је у време кана Бориса била подељена на „decem comitatus“. Какав је био однос старих „Склавинија“ спрам поменутих „десет комитата“? За одговор на ово питање у извесној мери је корисна аналогија са суседним Византијским царством, које је у истом времену племенску организацију Словена настојало, а било је на то и принуђено, да искористи у структуирању сопствене власти. Када је Бугарска у питању, морало се догађати нешто слично, али за такве претпоставке нема изворне потврде као у византијском случају.

Should we begin in chronological order, the distant origins of Samuilo's state lie in the spread of the Bulgarians over territories which were to become its nucleus, Macedonia and then Albania. These events began around the middle of the IX century under khan, and later prince Boris — Mihailo (852—889). Thus, having been incorporated into the Bulgarian state, Slavic tribes which had previously been organised into numerous “sclaviniae” were subjected to all sorts of influences of its institutions. The most obvious result of that process, which also had its feed-back effect, is the spread of the Bulgarian name very far west from the state center in Pliska. In the eyes of the writers of neighbouring Byzantium it soon became a synonym for Slavic inhabitants in the mentioned region. The relations of the ancient Slavic tribal structures of government with the new, Bulgarian structures, known to have been based on what can justifiably be called “principles of centralisation“, remain hidden. According to one western source, during the time of khan Boris Bulgaria was divided into "decem comitatus". The problem is what exctly was the role of the old "Sclaviniae" in relation to this "comitatus"? To answer this question we rely to a certain extent on a useful analogy with the neighbouring Byzantine Empire. At that very time, in part because it was forced to do so, it strove to use the existing Slavic tribal organisation in structuring its own system of government. Something similar may also have taken place in Bulgaria but, as opposed to Byzantium, such assumptions are not backed by reliable testimonies.