Могућност трансформације именичких синтагми с генитивом материје у синтагме с конгруентним придевским атрибутом
Возможность трансформации субстантивных словосочетаний с генитивом материала в словосочетания с адъективным согласованным определением
dc.creator | Марковић, Александра М. | |
dc.date.accessioned | 2020-02-07T10:20:39Z | |
dc.date.available | 2020-02-07T10:20:39Z | |
dc.date.issued | 2016 | |
dc.identifier.issn | 0027-8084 | |
dc.identifier.uri | https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7144 | |
dc.description.abstract | У раду се, на грађи коју чини педесетак примера, разматра могућност међусобне заменљивости именичких синтагми с неконгруентним атрибутом, у чијој је функцији генитив материје, синтагмама с конгруентним атрибутом, у чијој је функцији најчешће неки градивни придев. Циљ је био утврдити да ли су разлози који утичу на избор једног или другог синтаксичког решења творбене или семантичко-синтаксичке природе. Грађа упућује на закључак да су ти разлози врло ретко творбене природе, будући да је мали број именица које се ја- вљају у генитиву материје, а од којих се не може извести градивни придев. Указује се на то да на избор једног или другог синтаксичког решења утичу семантичко-синтаксички моменти. Ограничење за могућност употребе конгруентног атрибута може представљати појава одредбе уз именицу у генитиву, али само уколико је у функцији те одредбе неки придев оцене (типа добар, фин, племенит), придев лажан или неки односни придев (босански, енглески и сл.). Ограничење за замену неконгруентног атрибута конгруентним налазимо и у случајевима када се у генитиву нађу две координиране именице, као и када се генитивна именица одређује већим бројем описних придева. | sr |
dc.description.abstract | На основании анализа представленного материала автор делает вывод, что причины, влияющие на возможность взаимной заменимости субстантивных словосочетаний с несогласованным определением, в функции которого выступает генитив материала, согласованным определением, в функции которого выступает прилагательное, обозначающее материал, редко бывают словообразовательной природы, так как существует небольшое количество существительных в генитиве материала, от которых нельзя образовать прилагательные, обозначающие материал. В работе указывается на то, что на выбор одного или другого синтаксического решения влияют семантикосинтаксические факторы. Ограничение возможного употребления согласованного определения может быть присутствие определения при существительном в форме генитива, но только если в функции этого определения находится какое-то прилагательное оценки (типа добар – хороший, фин – тонкий, мелкий, первоклассный, племенит – благородный, родовитый), прилагательное лажан – ложный, фальшивый, поддельный или какое-то относительное прилагательное (босански – боснийский, енглески – английский и пр.). Ограничение замены несогласованного определения согласованным находим и в случаях, когда два координированных существительных находятся в форме генитива, а также когда генитив существительного определяется большим количеством описательных прилагательных. | ru |
dc.language.iso | sr | sr |
dc.publisher | Београд : Институт за српски језик САНУ | sr |
dc.relation | info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/178009/RS// | sr |
dc.rights | openAccess | sr |
dc.rights.uri | https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/ | |
dc.source | Наш језик | sr |
dc.subject | српски језик | sr |
dc.subject | сербский язык | sr |
dc.subject | синтаксис | sr |
dc.subject | семантика | sr |
dc.subject | генитив материала | sr |
dc.subject | согласованное определение | sr |
dc.subject | несогласованное определение | sr |
dc.subject | Serbian language | sr |
dc.subject | genitive of substance | sr |
dc.subject | incongruent attribute | sr |
dc.subject | congruent attribute | sr |
dc.subject | semantics | sr |
dc.subject | syntax | sr |
dc.subject | генитив материје | sr |
dc.subject | неконгруентни атрибут | sr |
dc.subject | конгруентни атрибут | sr |
dc.subject | семантика | sr |
dc.subject | синтакса | sr |
dc.title | Могућност трансформације именичких синтагми с генитивом материје у синтагме с конгруентним придевским атрибутом | sr |
dc.title | Возможность трансформации субстантивных словосочетаний с генитивом материала в словосочетания с адъективным согласованным определением | sr |
dc.type | article | sr |
dc.rights.license | BY-NC-ND | sr |
dcterms.abstract | Marković, Aleksandra M.; Mogućnost transformacije imeničkih sintagmi s genitivom materije u sintagme s kongruentnim pridevskim atributom; Vozmožnostь transformacii substantivnыh slovosočetaniй s genitivom materiala v slovosočetaniя s adъektivnыm soglasovannыm opredeleniem; | |
dc.rights.holder | Институт за српски језик САНУ | sr |
dc.citation.spage | 11 | |
dc.citation.epage | 24 | |
dc.citation.volume | 47 | |
dc.citation.issue | 1-2 | |
dc.type.version | publishedVersion | sr |
dc.identifier.fulltext | https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/28269/markovic.im.sintagme.2016.pdf | |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7144 |