Четири погледа на тишину у филму

Abstract

Тишина представља веома интригантан феномен у седмој уметности који сам по себи захтева посебну теоријску пажњу. Четири филмска остварења (Le Samouraï, 1967; Goya’s Ghosts, 2006; The Artist, 2011; Acts of Vengeance, 2017) која ће бити представљена овом приликом навела су ме да размислим о третману тишине у филму и општем „погледу“ на тишину. Намера ми је да покушам да одговорим на питања која се јављају при анализи овог јединственог (звучног) решења за којим посежу режисери.