Show simple item record

dc.contributorЈовановић, Јелена
dc.contributorЛастић, Пера
dc.contributorТомашевић, Катарина
dc.creatorЈовановић, Јелена
dc.date.accessioned2020-01-08T12:04:12Z
dc.date.available2020-01-08T12:04:12Z
dc.date.issued2016
dc.identifier.isbn978-963-12-7802-6
dc.identifier.urihttp://dais.sanu.ac.rs/123456789/6995
dc.description.abstractЕтномузиколошком раду Беле Бартока, посебно оном његовом делу чија је тема јужнословенски музички фолклор, у Србији је до данас посвећена дужна пажња. Први непосредни повод за стручну реакцију на Бартоков рад било је објављивање његове студије Морфологија српско-хрватских народних вокалних мелодија, издате постхумно, у Америци, 1951. године. Она је поновно публиковање доживела 1978. као интегрални део првог тома капиталног четворотомног издања грађе из Њујоршког Архива Беле Бартока (The New York Bartók Archive), заједнички насловљеног као Yugoslav Folk Music, чији је уредник Бенџамин Суков (Benjamin Suchoff). Ова студија је до данас јединствени свеобухватни етномузиколошки рад о српском и хрватском / јужнословенском вокалном наслеђу публикован на страном језику. Реакције на њен садржај у домаћој културној и стручној средини нису изостале; неке су изречене јавно, а неке су задржане међу личним списима овдашњих Бартокових колега, да би биле публиковане тек много касније. Неке од јавних реакција су, како то претпоставља Сања Радиновић (2006: 298), на свој начин можда оставиле трага на целокупан однос према Бартоковом раду, што је имало за последицу његову генералну скрајнутост из стручног видокруга током друге половине ХХ века. Од последње деценије века, међутим, дело Бартока је, у домаћој научној средини, тема више научних радова; оно постаје све актуелније и релевантније за савремена истраживања. Нарочито су публиковани Бартокови аудио-снимци српске музичке традиције из североисточног Баната (2004) привукли велику пажњу домаће научне средине и инспирисали нова промишљања на тему музичко-фолклорне баштине панонских Срба. Истовремено је појава нових нараштаја етномузиколога омогућила и вишестрано сагледавање многих Бартокових закључака и поставки. Знатно већи број стручњака у новије време, као и широк спектар тема којима се активно баве, кад је реч о јужнословенској (српској) и румунској музичкој традицији, довели су и до учесталог реферирања на Бартокове налазе. То у исто време сведочи и о постепеном сазревању професионалних ставова у Србији у тумачењима појава и процеса у традиционалној музици Срба и других народа с којима су Срби у додиру. С друге стране, чињеница да се при разматрању различитих и разнородних питања етномузиколози у Србији све чешће враћају Бартоковим научним радовима сама за себе говори о његовим високо професионалним методолошким приступима и о далековидости у сагледавању одређених проблема.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherБудимпешта : Српски институтsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/177004/RS//sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.sourceБела Барток и српска музика : [100 година од првих фоно-записа традиционалне музике Срба у Банату]sr
dc.subjectБела Бартокsr
dc.subjectетномузикологијаsr
dc.subjectјужнословенско вокално наслеђеsr
dc.subjectсрпска музичка традицијаsr
dc.titleБела Барток и етномузикологија у Србијиsr
dc.typeconferenceObjectsr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractJovanović, Jelena; Bela Bartok i etnomuzikologija u Srbiji;
dc.citation.spage81
dc.citation.epage96
dc.description.otherСуиздавачи: Музиколошки институт Српске академије наука и уметности ; Музиколошки институт Мађарске академије наука (MTA BTK Zenetudományi Intézete) ; Удружење „Вујичић“ - Сентандрејаsr
dc.identifier.cobiss314089735
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/27778/bitstream_27778.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record