Mokranjac on Repeat: Reaffirming Musical Canon Through Sound Recordings (PGP-RTB/RTS Discography)

Abstract

Starting with the hypothesis that sound recordings published by the Serbian/ Yugoslav record label PGP-RTB/RTS dominated programmes of the Radio Television Belgrade/Radio Television Serbia during most of the twentieth century (while declining in this century), and that decisions made within the label on which composers’ works were going to be (repeatedly) present in its catalogue consequently had significant impact on overall music and media culture in Serbia/Yugoslavia, our goal was to examine how the central composer figure of Serbian music, Stevan Stojanović Mokranjac, was represented in this catalogue. Research methods were based primarily on analysis of archive material gathered in documentation of the label itself, data on recordings available via online music databases, and recordings themselves, while relying on theoretical notions of canon in music, with the accent on the performing canon.

Студија је посвећена звучним издањима музике Стевана Стојановића Мокрањца (1856–1914), објављеним у Продукцији грамофонских плоча Радио телевизије Београд/ Радио телевизије Србије (ПГП-РТБ/РТС). Истраживање се ослања на резултате до којих су ауторке дошле претходно радећи на студијама о формирању канона у српској уметничкој музици (Милановић) и о уметничкој музици објављиваној у оквиру ПГП-РТБ/ РТС (Маглов). Ауторке полазе од претпоставке да је поменута издавачка кућа имала доминантну позицију у музичкој и медијској култури Србије/ Југославије од свог оснивања 1951. године до почетка 21. века, те да су одлуке о избору аутора и композиција који ће у каталогу ове куће бити заступљени значајно утицале на обликовање музичког канона. Стога је основни циљ био да се анализира продукција звучних издања ПГП-РТБ/РТС као конститутивни фактор канонизације Стевана Мокрањца. Истраживање је засновано на анализи архивске грађе која се чува у документацији ПГП-РТБ/РТС, информацијама доступним у одговарајућим базама података на Интернету, те увиду у сама издања (у њихов садржај, опрему и текстове омота/пратећих књижица). Узета су у обзир издања ПГП- РТБ/РТС која су посвећена првенствено представљању композиторовог опуса, затим она посвећена појединачним хорским ансамблима (а на чијим репертоарима се налазе и Мокрањчеве композиције), као и тематска и издања настала одређеним поводом (нпр. прослава јубилеја), која се одликују разноврсношћу, како извођача, тако и дела различитих аутора. Узета су у обзир укупно 43 издања, од којих најстарије потиче из 1968. године. Рад је подељен у три целине. Прва од њих односи се на теоријске и методолошке аспекте истраживања канона, укључујући и кратак осврт на (ре)афирмисање канона у случају локалне уметничке музике. Средишњи део доноси три потпоглавља у којима је представљена систематизација и анализа различитих врста издања са снимцима Мокрањчевих дела. Завршна целина укључује значајне проблеме и поједина питања у контексту стратегија канонизације и програмских политика ПГП-РТБ/РТС, указујући на својеврстан канонски статус доминантних музичких интерпретација световне и духовне музике овог аутора. Закључци изведени у овом истраживању показују да је централна позиција Мокрањца у историји српске музике реафирмисана кроз различите издавачке концепте, од албума и интегралних звучних публикација до ‘функционалних’ и ‘популарних’ издања, те да је програмска политика ПГП-РТБ/РТС у овом случају узимала у обзир како музички образовану, тако и ширу публику. Уочена је и кључна улога Хора РТБ/РТС и његових диригената у обликовању звука Мокрањчевих дела, а с обзиром на бројност издања и реиздања која је овај ансамбл остварио. Међу њима су били албуми и интегрална издања с диригентима Боривојем Симићем и Младеном Јагуштом, потом и издање Страсне седмице с диригентом Владимиром Крањчевићем, а издвајала су се и поновљена издања Мокрањчеве Литургије Св. Јована Златоустог у извођењу хора Collegium musicum и диригента Војислава Илића. Неупитна доминација ПГП-РТБ/РТС медијским простором током социјалистичког периода произвела је нека од највреднијих издања Мокрачеве музике у реализацији ове дискографске куће. Период деведесетих био је обележен напорима да се интензивира објављивање Мокрањчевих дела духовне музике, што је било у складу с променом званичне политике, као и програмских смерница државне дискографске куће. Почетком XXI века ангажман ПГП-РТС на новим издавачким пројектима нагло је опао, тако да после 2003. године није објављено ниједно звучно издање које би представило нове интерпретације Мокрањчевог дела. Међутим, ослањајући се на културни капитал стечен у времену медијске доминације, као и на звучне ресурсе ранијих пројеката, ПГП-РТС није у потпуности напустио праксу понављања својих издања. Посматрано у целини, снимци који су се периодично реиздавали наметали су својом присутношћу идеју о томе како треба да звучи Мокрањчева музика. Управо је ова стратегија понављања оснажила актуелност појединих интерпретација, доприносећи њиховом канонском статусу чак и у садашњем времену.