The “Serbian Connection” in the Age of the Beat Revolution in Hungary

Abstract

The music market of Hungary was manipulated by state authorities and the communist party from the 1960s until the 1980s. That distorted environment is the reason why the careers of two of the greatest Hungarian beat stars of the Sixties differed so much: Levente Szörényi and Zorán Sztevanovity were both partially or fully of Serbian origin, both were lead singers of their bands, and both were (in the first phase of their career) very careful with politics; however, their Serbian heritage and their family experiences were totally different, which explains their different behaviour during and after the Beat Revolution in Hungary.

Шездесете године ХХ века су раздобље када се у Мађарској јавља прва генерација „бит” (рок) музичара. Била је то деценија обележена протестима с обе стране „гвоздене завесе” у Европи. Међутим, ово раздобље завршило се на потпуно различите начине на Истоку и Западу. Наиме, на Западу се рок револуција окончала комерцијализацијом, док се на Истоку разбила о непробојан зид комунистичке идеологије. Власти су манипулисале музичким тржиштем у Мађарској, а посебно Комунистичка партија од шездесетих до осамдесетих година ХХ века. Партијско руководство, као и тајна и „обична” полиција играле су важну улогу у историји мађарског рок покрета. То нестабилно окружје било је разлог због којег се каријере двојице највећих мађарских рок звезда из шездесетих значајно разликују: наиме, каријере Левента Серенија и Зорана Стевановића можемо сумирати тако што ћемо рећи да су се они кретали истом трасом, али у супротним смеровима. Обојица су била делимично или потпуно српског порекла; били су вокални солисти и лидери својих бендова; обојица су (барем на почетку каријере) избегавала политичност. Међутим, њихова породична искуства у вези са српским пореклом била су потпуно различита, што објашњава њихово супротно понашање за време и након рокенрол револуције у Мађарској. Један од њих, Левент Серени, достигао је врхунац своје рок каријере са бендом Illés 1968. године, захваљујући песми базираној на српском колу; међутим, касније је постао творац „мађарске националне рок опере” Краљ Иштван. Други музичар, Зоран Стевановић, био је уздржан током шездесетих, да би затим све отвореније изражавао своје мисли и осећања током седамдесетих, а потом се одважио да јавно обелодани своје српско порекло тек 2011. године, када је имао пуних 69 година, са песмом Коло. Ове околности постају јасније када сагледамо историјат мађарско-југословенских односа након 1948. године.