Дигитални архив издања САНУ
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • Српски (ћирилица) 
    • Енглески
    • Српски (ћирилица)
    • Српски (латиница)
  • Пријава
Преглед рада 
  •   ДАИС
  • Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASA
  • МИ САНУ - Радови истраживача / MI SASA - Researchers' publications
  • Преглед рада
  •   ДАИС
  • Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASA
  • МИ САНУ - Радови истраживача / MI SASA - Researchers' publications
  • Преглед рада
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Последњи гуслари у Горњој Јасеници

Thumbnail
2019
bitstream_27341.pdf (475.8Kb)
Аутори
Јовановић, Јелена
Остала ауторства
Марковић, Мирољуб
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документу
Апстракт
Горња или крагујевачка Јасеница је једна од области у централној Србији које, с обзиром на састав и порекло становништва, представљају границу између западних и источних српских области. Њу поглавито (око 60%) насељавају потомци досељеника из динарских крајева – од Бијелог Поља, Сјенице, Пештери и Бихора и тзв. етапних области динарске досељеничке струје – Старог Влаха и Драгачева. Крајеве који се налазе источно од ове границе, и то на првом месту област у непосредном суседству – Доњу или смедеревску Јасеницу, поред динараца – насељавају већином потомци досељеника косовско-метохијске, вардарско-моравске и других, мањих метанастазичких струја. Међу становницима Горње Јасенице, значајан проценат чине и потомци досељеника са Косова и Метохије, а у много мањој мери из моравске и вардарске области. Ипак, припадници динарске струје, као најбројније и најкомпактније, највише су утицали на обликовање етничког, културног, па и музичког идентитета овог краја. Кад је реч о музичком идентитету ...ове области, њега одређују, пре свега, старинске двогласне песме (њихов тонски низ, облици, структура двогласа, употреба мелодијских образаца који се срећу у западнијим и југозападнијим крајевима, као и специфично динарско “бојење” и украшавање као особености начина извођења у Западној Србији); затим, инструментаријум (заступљене свирале и двојнице “на леву руку”) и, што је од посебног интереса за наш рад, снажна присутност епске песничке традиције код народних певача и очуван култ гусала као народног инструмента.

Кључне речи:
Горња Јасеница / Централна Србија / гусле / епска песничка традиција
Извор:
Тополски записи, 2019, 8, 87-92
Издавач:
  • Топола : Културни центар
Пројекти:
  • Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиције, промене, изазови (RS-177004)

Cobiss ID: 191530252

ISSN: 2217-9437

[ Google Scholar ]
URI
http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6847
Колекције
  • МИ САНУ - Радови истраживача / MI SASA - Researchers' publications
Институција
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASA

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О Дигиталном архиву издања САНУ (ДАИС) | Пошаљите запажања

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

Комплетан репозиторијумИнституцијеАуториНасловиТемеОва институцијаАуториНасловиТеме

Статистика

Преглед статистика

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О Дигиталном архиву издања САНУ (ДАИС) | Пошаљите запажања

re3dataOpenAIRERCUB