Последњи гуслари у Горњој Јасеници
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Горња или крагујевачка Јасеница је једна од области у централној Србији које, с обзиром на састав и порекло становништва, представљају границу између западних и источних српских области. Њу поглавито (око 60%) насељавају потомци досељеника из динарских крајева – од Бијелог Поља, Сјенице, Пештери и Бихора и тзв. етапних области динарске досељеничке
струје – Старог Влаха и Драгачева. Крајеве који се налазе источно од ове границе, и то на првом месту област у непосредном суседству – Доњу или смедеревску Јасеницу, поред динараца – насељавају већином потомци досељеника косовско-метохијске, вардарско-моравске и других, мањих метанастазичких струја. Међу становницима Горње Јасенице, значајан проценат чине и потомци досељеника са Косова и Метохије, а у много мањој мери из моравске и вардарске области. Ипак, припадници динарске струје, као најбројније и најкомпактније, највише су утицали на обликовање етничког, културног, па и музичког идентитета овог краја.
Кад је реч о музичком идентитету ...ове области, њега одређују, пре свега, старинске двогласне песме (њихов тонски низ, облици, структура двогласа, употреба мелодијских образаца који се срећу у западнијим и југозападнијим крајевима, као и специфично динарско “бојење” и украшавање као особености начина извођења у Западној Србији); затим, инструментаријум (заступљене свирале и двојнице “на леву руку”) и, што је од посебног интереса за наш рад, снажна присутност епске песничке традиције код народних певача и очуван култ гусала као народног инструмента.
Кључне речи:
Горња Јасеница / Централна Србија / гусле / епска песничка традицијаИзвор:
Тополски записи, 2019, 8, 87-92Издавач:
- Топола : Културни центар
Финансирање / пројекти:
- Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиције, промене, изазови (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177004)
Институција/група
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - CHAP AU - Јовановић, Јелена PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6847 AB - Горња или крагујевачка Јасеница је једна од области у централној Србији које, с обзиром на састав и порекло становништва, представљају границу између западних и источних српских области. Њу поглавито (око 60%) насељавају потомци досељеника из динарских крајева – од Бијелог Поља, Сјенице, Пештери и Бихора и тзв. етапних области динарске досељеничке струје – Старог Влаха и Драгачева. Крајеве који се налазе источно од ове границе, и то на првом месту област у непосредном суседству – Доњу или смедеревску Јасеницу, поред динараца – насељавају већином потомци досељеника косовско-метохијске, вардарско-моравске и других, мањих метанастазичких струја. Међу становницима Горње Јасенице, значајан проценат чине и потомци досељеника са Косова и Метохије, а у много мањој мери из моравске и вардарске области. Ипак, припадници динарске струје, као најбројније и најкомпактније, највише су утицали на обликовање етничког, културног, па и музичког идентитета овог краја. Кад је реч о музичком идентитету ове области, њега одређују, пре свега, старинске двогласне песме (њихов тонски низ, облици, структура двогласа, употреба мелодијских образаца који се срећу у западнијим и југозападнијим крајевима, као и специфично динарско “бојење” и украшавање као особености начина извођења у Западној Србији); затим, инструментаријум (заступљене свирале и двојнице “на леву руку”) и, што је од посебног интереса за наш рад, снажна присутност епске песничке традиције код народних певача и очуван култ гусала као народног инструмента. PB - Топола : Културни центар T2 - Тополски записи T1 - Последњи гуслари у Горњој Јасеници SP - 87 EP - 92 IS - 8 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6847 ER -
@inbook{ author = "Јовановић, Јелена", year = "2019", abstract = "Горња или крагујевачка Јасеница је једна од области у централној Србији које, с обзиром на састав и порекло становништва, представљају границу између западних и источних српских области. Њу поглавито (око 60%) насељавају потомци досељеника из динарских крајева – од Бијелог Поља, Сјенице, Пештери и Бихора и тзв. етапних области динарске досељеничке струје – Старог Влаха и Драгачева. Крајеве који се налазе источно од ове границе, и то на првом месту област у непосредном суседству – Доњу или смедеревску Јасеницу, поред динараца – насељавају већином потомци досељеника косовско-метохијске, вардарско-моравске и других, мањих метанастазичких струја. Међу становницима Горње Јасенице, значајан проценат чине и потомци досељеника са Косова и Метохије, а у много мањој мери из моравске и вардарске области. Ипак, припадници динарске струје, као најбројније и најкомпактније, највише су утицали на обликовање етничког, културног, па и музичког идентитета овог краја. Кад је реч о музичком идентитету ове области, њега одређују, пре свега, старинске двогласне песме (њихов тонски низ, облици, структура двогласа, употреба мелодијских образаца који се срећу у западнијим и југозападнијим крајевима, као и специфично динарско “бојење” и украшавање као особености начина извођења у Западној Србији); затим, инструментаријум (заступљене свирале и двојнице “на леву руку”) и, што је од посебног интереса за наш рад, снажна присутност епске песничке традиције код народних певача и очуван култ гусала као народног инструмента.", publisher = "Топола : Културни центар", journal = "Тополски записи", booktitle = "Последњи гуслари у Горњој Јасеници", pages = "87-92", number = "8", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6847" }
Јовановић, Ј.. (2019). Последњи гуслари у Горњој Јасеници. in Тополски записи Топола : Културни центар.(8), 87-92. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6847
Јовановић Ј. Последњи гуслари у Горњој Јасеници. in Тополски записи. 2019;(8):87-92. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6847 .
Јовановић, Јелена, "Последњи гуслари у Горњој Јасеници" in Тополски записи, no. 8 (2019):87-92, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6847 .