Прилог расветљавању једног тамног дијалектизма: (х)обер ‘креста; брдски гребен’

Abstract

Досад просуђивана као етимолошки нејасна и можда страног порекла, реч (х)обер ‘креста’ широко је распрострањена у штокавским говорима (косовско‑ресавским, зетско‑сјеничким, источнохерцеговачким, млађим икавским), а у југоисточном делу тог ареала (данашња Црна Гора) долази и у значењу ‘планински гребен’, у којем је тамо посведочена од друге половине XV в. У недостатку непосредних паралела у другим словенским језицима, чини се да је хоб‑ер настало на старосрпском тлу, вероватно као преоблика прасл. *xob‑otъ ‘израштај на животињском телу, реп; ћуба’ према значењем блиском прасл. *kyč‑erъ ‘кита, кика; врх брда’ поред *kyka, *kykъ у истим значењима; није при том искључено да је за орографску примену речи у јадранском залеђу подстицај дало ит. crista ‘креста → брдски гребен’.

Bislang als etymologisch dunkel beurteilt und einer fremden Herkunft verdächtig, hat das Wort (h)ober ‘Hahnenkamm’ in den schtokawischen Mundarten eine breite Verbreitung (Kosovo‑Resava, Zeta‑Sjenica, Ostherzegowinisch, Neuschtokawisch‑Ikawisch) und weist im südwestlichen Teil dieses Areals (das heutige Montenegro) auch die orographische Bedeutung ‘Bergkamm’ auf, in der es dort seit der zweiten Hälfte des 15. Jh.s urkundlich belegt ist. In Mangel von Entsprechungen in anderen slavischen Sprachen, scheint hob‑er auf altserbischem Boden entstanden zu sein, vermutlich als Umbildung von ursl. *xob‑otъ ‘Auswuchs am Tierkörper, Schwanz, Rüssel; Federbuch, Haarschopf’ nach dem bedeutungsnahen ursl. *kyč‑erъ ‘Quaste, Zopf; Berggipfel’ neben *kyka, *kykъ dass.; es ist dabei nicht ausgeschlossen, daß der orographische Gebrauch des Wortes im Hinterland der Adria durch ital. crista ‘Hahnenkamm → Bergkamm’ beeinflußt wurde.