Епитафи на Саборном гробљу у Сентандреји као важан извор за антропонимијска проучавања
Tombstone Epitaphs of the Serbian Ortodox Cathedral Cemetery in Szentendre (Hungary) as an Important Source for Anthroponymy Researches
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
У раду се анализира антропонимија српске заједнице у Сентандреји (Мађарска)
на основу лингвистичког материјала епитафа Саборног гробља у временском
распону од 3 века. Лично име омогућава увид у моделе друшвене и културне
организације српског друштва и може понудити значајне податке за праћење
културних и етничких промена. У 20. веку у некада мултиетничкој Сентан-
дреји, са снажном српском заједницом, мађарска популација постаје већинска,
док српско становништво, услед расељавања, интензивне асимилације и старо-
сне структуре, почиње да губи свој идентитет. Овакви друштвени, политички и
језички утицаји на српски живаљ Сентандреје одразили су се и на именослов
кроз пораст броја имена страног порекла. Циљ овог рада јесте да понуди, пре
свега, лингвистичку анализу прикупљеног материјала, уз осврт на интердис-
циплинарне социолингвистичке и етнолингвистичке аспекте могућег присту-
па оваквој грађи. Анализирани су традиционални начини именовања у овој
заједници, као и промене у ...антропонимикону условљене другачијим етничким
и религиозним окружењем. Дат је преглед најчешћих мушких и женских име-
на, праћен анализом динамике развоја именослова током генерација и векова.
This study is an investigation in anthroponymy of a Serbian community
in Szentendre (Hungary) based on linguistic material of Cathedral Cemetery
covering the period after the Great Migration under Patriarch Arsenius Carnojevic
in 1690 till nowadays. Personal name offers important insights into the patterns
of social and cultural organisation of Serbian community and can be a key for
following cultural changes. Around 300 names were recorded on the inscriptions
of tombstone epitaphs. In the 20th century, in earlier multiethnic Szentendre (with
strong Serbian community) the Hungarian population became a majority, while
Serbian population due to the displacement, intense assimilation and age structure,
rapidly decreased in number and started to lose its identity. These social, political
and linguistic influences on the Serbian people of Szentandre have left their
impact on naming patterns which resulted in certain increasing number of names
of foreign origin. The aim of this p...aper is to present linguistic and socio-cultural
analyse of collected material, focusing on traditional Serbian naming patterns in
this community, but also on changes in it caused by different ethnic and religious
surrounding. A survey of most common male and female names, accompanied
by analyse of dynamics of variation of names during generations and centuries
covered by this study is offered.
Keywords:
антропонимикон / anthroponomy / epitaphs / cultural identity / naming patterns / епитаф / лично име / СентандрејаSource:
Исходишта, 2015, 1, 383-390Publisher:
- Темишвар : Савез Срба у Румунији
- Ниш : Филозофски факултет
Funding / projects:
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Ђинђић, Марија AU - Радоњић, Данијела PY - 2015 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6771 AB - У раду се анализира антропонимија српске заједнице у Сентандреји (Мађарска) на основу лингвистичког материјала епитафа Саборног гробља у временском распону од 3 века. Лично име омогућава увид у моделе друшвене и културне организације српског друштва и може понудити значајне податке за праћење културних и етничких промена. У 20. веку у некада мултиетничкој Сентан- дреји, са снажном српском заједницом, мађарска популација постаје већинска, док српско становништво, услед расељавања, интензивне асимилације и старо- сне структуре, почиње да губи свој идентитет. Овакви друштвени, политички и језички утицаји на српски живаљ Сентандреје одразили су се и на именослов кроз пораст броја имена страног порекла. Циљ овог рада јесте да понуди, пре свега, лингвистичку анализу прикупљеног материјала, уз осврт на интердис- циплинарне социолингвистичке и етнолингвистичке аспекте могућег присту- па оваквој грађи. Анализирани су традиционални начини именовања у овој заједници, као и промене у антропонимикону условљене другачијим етничким и религиозним окружењем. Дат је преглед најчешћих мушких и женских име- на, праћен анализом динамике развоја именослова током генерација и векова. AB - This study is an investigation in anthroponymy of a Serbian community in Szentendre (Hungary) based on linguistic material of Cathedral Cemetery covering the period after the Great Migration under Patriarch Arsenius Carnojevic in 1690 till nowadays. Personal name offers important insights into the patterns of social and cultural organisation of Serbian community and can be a key for following cultural changes. Around 300 names were recorded on the inscriptions of tombstone epitaphs. In the 20th century, in earlier multiethnic Szentendre (with strong Serbian community) the Hungarian population became a majority, while Serbian population due to the displacement, intense assimilation and age structure, rapidly decreased in number and started to lose its identity. These social, political and linguistic influences on the Serbian people of Szentandre have left their impact on naming patterns which resulted in certain increasing number of names of foreign origin. The aim of this paper is to present linguistic and socio-cultural analyse of collected material, focusing on traditional Serbian naming patterns in this community, but also on changes in it caused by different ethnic and religious surrounding. A survey of most common male and female names, accompanied by analyse of dynamics of variation of names during generations and centuries covered by this study is offered. PB - Темишвар : Савез Срба у Румунији PB - Ниш : Филозофски факултет T2 - Исходишта T1 - Епитафи на Саборном гробљу у Сентандреји као важан извор за антропонимијска проучавања T1 - Tombstone Epitaphs of the Serbian Ortodox Cathedral Cemetery in Szentendre (Hungary) as an Important Source for Anthroponymy Researches SP - 383 EP - 390 VL - 1 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6771 ER -
@article{ author = "Ђинђић, Марија and Радоњић, Данијела", year = "2015", abstract = "У раду се анализира антропонимија српске заједнице у Сентандреји (Мађарска) на основу лингвистичког материјала епитафа Саборног гробља у временском распону од 3 века. Лично име омогућава увид у моделе друшвене и културне организације српског друштва и може понудити значајне податке за праћење културних и етничких промена. У 20. веку у некада мултиетничкој Сентан- дреји, са снажном српском заједницом, мађарска популација постаје већинска, док српско становништво, услед расељавања, интензивне асимилације и старо- сне структуре, почиње да губи свој идентитет. Овакви друштвени, политички и језички утицаји на српски живаљ Сентандреје одразили су се и на именослов кроз пораст броја имена страног порекла. Циљ овог рада јесте да понуди, пре свега, лингвистичку анализу прикупљеног материјала, уз осврт на интердис- циплинарне социолингвистичке и етнолингвистичке аспекте могућег присту- па оваквој грађи. Анализирани су традиционални начини именовања у овој заједници, као и промене у антропонимикону условљене другачијим етничким и религиозним окружењем. Дат је преглед најчешћих мушких и женских име- на, праћен анализом динамике развоја именослова током генерација и векова., This study is an investigation in anthroponymy of a Serbian community in Szentendre (Hungary) based on linguistic material of Cathedral Cemetery covering the period after the Great Migration under Patriarch Arsenius Carnojevic in 1690 till nowadays. Personal name offers important insights into the patterns of social and cultural organisation of Serbian community and can be a key for following cultural changes. Around 300 names were recorded on the inscriptions of tombstone epitaphs. In the 20th century, in earlier multiethnic Szentendre (with strong Serbian community) the Hungarian population became a majority, while Serbian population due to the displacement, intense assimilation and age structure, rapidly decreased in number and started to lose its identity. These social, political and linguistic influences on the Serbian people of Szentandre have left their impact on naming patterns which resulted in certain increasing number of names of foreign origin. The aim of this paper is to present linguistic and socio-cultural analyse of collected material, focusing on traditional Serbian naming patterns in this community, but also on changes in it caused by different ethnic and religious surrounding. A survey of most common male and female names, accompanied by analyse of dynamics of variation of names during generations and centuries covered by this study is offered.", publisher = "Темишвар : Савез Срба у Румунији, Ниш : Филозофски факултет", journal = "Исходишта", title = "Епитафи на Саборном гробљу у Сентандреји као важан извор за антропонимијска проучавања, Tombstone Epitaphs of the Serbian Ortodox Cathedral Cemetery in Szentendre (Hungary) as an Important Source for Anthroponymy Researches", pages = "383-390", volume = "1", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6771" }
Ђинђић, М.,& Радоњић, Д.. (2015). Епитафи на Саборном гробљу у Сентандреји као важан извор за антропонимијска проучавања. in Исходишта Темишвар : Савез Срба у Румунији., 1, 383-390. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6771
Ђинђић М, Радоњић Д. Епитафи на Саборном гробљу у Сентандреји као важан извор за антропонимијска проучавања. in Исходишта. 2015;1:383-390. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6771 .
Ђинђић, Марија, Радоњић, Данијела, "Епитафи на Саборном гробљу у Сентандреји као важан извор за антропонимијска проучавања" in Исходишта, 1 (2015):383-390, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6771 .