Семантичко-деривациона анализа турцизама у савременом српском књижевном језику

Abstract

Један од важних задатака у испитивању турцизама у савременом српском књижевном језику јесте одређивање адаптираности турских речи, посебно њихове семантичке и деривационосемантичке адаптираности. Досадашња анализа показује да семантички процеси у деривацији прате семантичке процесе у полисемији. Највише деривата имају оне лексеме које имају и највише значења. Гурцизми који припадају општем лексичком фонду показали су највећу способност индуковања различитих семантичких процеса - и у полисемији и у деривацији: нпр. боја, тестера, таван, султан, креч, шећер, ракија и сл.

This paper presents one of the important tasks in researching words of Turkish origin in cotemporary Serbian language. This is positioning adaptability of Turkish words, especially their semantic and derivativesemantic adaptability. So far, analysis shows that semantic processes in derivation follow semantic processes in polisemy. The greatest number of derivatives have those lexemes which have the most meanings. Turkish loanwords, that are the part of general lexical fund, have showed the biggest ability of induction of different semantic processes — both in polisemy and derivation, for example boja (colour), testera (saw), tavan (attic), sultan (sultan), kreč (lime), šećer (sugar) , rakija (schnapps) etc.