Show simple item record

dc.contributorВеселиновић-Хофман, Мирјана
dc.creatorМарјановић, Наташа
dc.date.accessioned2019-12-02T14:08:08Z
dc.date.available2019-12-02T14:08:08Z
dc.date.issued2019
dc.identifier.isbn978-86-7946-275-6
dc.identifier.urihttp://dais.sanu.ac.rs/123456789/6726
dc.description.abstractУ овој књизи су, на основу сведочанстава забележених у делима српске документарно-уметничке прозе из друге половине 19. века, разматрани сложени токови и везе између српске културне и музичке историје. До сада неистражена, мемоарска дела из пера српских културних посленика 19. века потврђују да је музика била важан сегмент живота свих слојева српског друштва, у сложеним геополитичким и културноисторијским контекстима у том периоду. У дијахроној перспективи, истражени материјал одсликава динамику и еволуцију облика и видова присуства музике и музичког живота у свим срединама насељеним српским живљем: у Хабзбуршкој монархији, Кнежевини и Краљевини Србији, као и у српским енклавама у другим срединама. Представљајући статус музике у контексту културе свакодневног, јавног и приватног живота међу Србима у 19. веку, документарни, мемоарски записи посебно сведоче о месту музике у сфери личног интересовања, афинитета и искустава писаца и њихових савременика. Кроз појединачне тематске слике о музици, у изворима су портретисани музички ствараоци, извођачи и публика, представљен je рад значајних музичких институција, описани су различити облици и поводи за музицирање, коментарисани аспекти музичке интерпретације, анализиране одлике традиција вокалне и инструменталне музичке праксе из различитих регија. Сакупљени записи отварају мноштво сложених питања, која воде ка тумачењу статуса музике у широком друштвеном, културно-политичком, духовном и уметничком контексту епохе. Међу многима су и питања о функцији музике у означавању друштвеног статуса, у оквиру представљања разлика између урбане и руралне средине и у еволутивним процесима урбанизације, образовања, настајања нових културних слојева. Приказ музичког стваралаштва и извођаштва у свим поменутим сферама, као значајног сегмента српског народног и уметничког наслеђа, кореспондира са контекстом говора о неговању националног стила и израза, подстакнутом интензивним буђењем националне свести у овом периоду српске историје. Мемоарске белешке сведоче и о потреби за представљањем српске музичке баштине у ширим друштвеним, културним и уметничким оквирима, као и о усвајању појединачних тековина модерне, европске културе. Прикупљена грађа је анализирана и вреднована с обзиром на своју садржину и на ставове аутора, а промишљање постављених хипотеза усаглашено с увидом у релевантне студије из области опште и културне историје, историје књижевности и књижевне критике, историје музике, културне антропологије, историје ликовних уметности. Комплексност и разноликост грађе на основу које су формирана средишња поглавља студије одредиле су и њихове неистоветне структуре. Уз пуну свест о различитим могућностима организације материјала, па и концепције појединачних поглавља, с обзиром на проблеме и изазове прве систематизације, у овој прилици садржај централних поглавља организован је према основним тематским целинама о музици које су уочене у мемоарским написима. Начелно разграничење на приказ аспеката живота различитих музичких жанрова унутар поглавља добило је посебна рашчлањења, у складу са контекстуалним оквирима. Пре свега, уважена су историјска и антрополошка виђења датог периода, посебно она о односима јавног и при- ватног живота, у оквирима комплексне приче о друштвено-културним односима и разноврсним чиниоцима културно-уметничког живота међу Србима на различитим територијама. Сложеност сваке од отворених тема у оквиру првог прегледа сакупљене грађе имплицира потребу за даљом разрадом појединачних поглавља и могућности њихове контекстуализације, укрштања са другим, примарним изворима и секундарном литературом. У том смислу нужно је констатовати и својеврсну „пропустљивост“ граница међу поглављима, с обзиром на карактеристично преплитање разматраних питања и постављених тема. Један од упечатљивих примера је област црквене музике, која суштински прожима поља свих поглавља (почевши од приказа делатности појединаца на том пољу и рада црквених хорова, присуства црквене музике у оквирима кућног, клавирског музицирања, њене улоге у контекстима традиционалне, фолклорне музичке праксе итд.), али је овом приликом издвојена и као засебна целина. Такође, у оквиру појединих поглавља представљени су и одабрани сегменти мемоарских записа који не доносе увек директне информације о музици, али на основу којих је могуће осветлити ширу слику друштвено-културних контекста, повезаних и с оквирима музичких дешавања. О „нивоима документарности“ мемоарских извора, условљености типа записа о музици, карактеристикама самих документарно-уметничких жанрова, односно приповедачких поетика појединачних аутора, писано је с основним циљем тумачења доприноса које та грађа доноси досадашњим музиколошким истраживањима музике међу Србима у 19. веку. Моје примарно интересовање за наслеђе српске музике 19. века подстакнуто је вишегодишњим ангажовањем на пројекту припреме Сабраних дела Корнелија Станковића, кроз редакторски и коректорски рад на композиторовим нотним аутографима, као и аналитички и текстолошки приступ његовој епистоларној заоставштини. Учешће у пројектима Матице српске „Фундаментална истраживања српске музике 18. и 19. века“ и „Музика са маргина – допринос општој и музичкој култури и просвети“ такође је захтевало упознавање историјских извора, попут архивске грађе, извода из штампе и секундарне литературе, као сведочанстава о културном, уметничком и општем просветном развитку српског народа током 19. века, у различитим срединама и регијама. За ова ангажовања, као и за драгоцена усмерења у раду почевши од првих студентских дана, топло захваљујем проф. др Даници Петровић. Велику, срдачну захвалност за дугогодишњу подршку у истраживачком раду и усавршавању дугујем академику Димитрију Стефановићу. Искуство похађања докторских студија на Филолошком факултету Универзитета у Београду (модул: књижевност) отворило је и нове перспективе за тумачење токова српске музичке историје, с обзиром на увиде у шири књижевноисторијски и културни контекст епохе. За почетно охрабрење при ступању на поље филолошких наука и за кључна усмерења током свих етапа рада, највећу захвалност дугујем мом ментору, проф. др Душану Иванићу. Вишеструке добробити интердисциплинарних истраживања, на размеђи између књижевно-музичких и филолошко-музиколошких сфера, показале су се током година студија кроз тумачења статуса музике у сложеним токовима развоја књижевноисториографских идеја, у истраживањима приповедачких поетика у српској књижевности 19. и 20. века, у раду на текстолошкој обради примар- них извора, подједнако значајних за српску културну и музичку историју, те кроз разматрања основног концепта генетичке критике. За отвореност и пуну подршку у овој, за мене изузетно подстицајној сарадњи, искрено захваљујем професорима др Тањи Поповић, др Миодрагу Ломи и др Михајлу Пантићу. Проф. др Драгани Вукићевић посебно захваљујем на коментарима основног садржаја докторске дисертације, као и на охрабрењима за даље кораке на пољу интердисциплинарних истраживања. С посебним осећајем задовољства изражавам и наду да ће резултати рада објављени у овој књизи наићи на интересовање не само међу музичком, музиколошком, већ и међу филолошком и широм читалачком публиком. За подстицајне разговоре о средишњим поглављима студије захвална сам колегама из Музиколошког института САНУ, међу њима посебно др Катарини Томашевић, као и др Александру Васићу и др Данки Лајић Михајловић, те колегиници др Маријани Кокановић Марковић, ванредном професору на Академији уметности у Новом Саду. На преводу резимеа на енглески језик и на пријатељској подршци захваљујем мр Светлани Милутиновић. Посебно задовољство донео је рад на припреми звучног прилога овом издању. Садржај компакт-диска осмишљен је с обзиром на основне тематске оквире студије, у циљу илустровања одабраних мемоарских сећања која се односе на опусе појединих аутора, популарнe композиције различитих жанрова, као и на традиционалну музичку праксу. Захваљујем сарадницима Радио Београда на отвореној могућности за преузимање репрезентативних снимака из Фонотеке Радио Београда. Велико хвала Милану Недићу, директору Радио Београда, Саши Ковачевићу, руководиоцу Сектора „Програмска подршка“, Ивани Неимаревић, музичком уреднику Трећег програма, и Зорану Марко- вићу, руководиоцу одељења Фонотеке. За уступљене снимке срдачно захва- љујем др Ненаду Ристовићу и др Тамари Адамов Петијевић, диригенту хора „Св. Стефан Дечански“ из Новог Сада. На особитом ентузијазму у раду на припреми звучног материјала искрено сам захвална Зорану Јерковићу. Издавачу и сарадницима Матице српске захваљујем на указаном поверењу и великој помоћи у раду. Драгом пријатељу и сараднику мр Милану Јанићу захвална сам на уложеном труду у осмишљавању дизајна и техничке припреме издања. Коначно, најтоплију благодарност на подршци, стрпљењу и разумевању, на суштинском надахнућу за истрајност, упућујем мом супругу Владимиру и нашој деци Јовани и Николи.sr
dc.description.abstractThis book reveals a multifaceted intercourse between the Serbian cultural history and history of music, based on testimonies found in the Serbian documentary-artistic prose of the second half of the 19th century. The book analyzes largely unexplored records from diaries, memoirs, autobiographies and travelogues written by Serbian cultural workers during the 19th century, showing that music played an essential role in the life of Serbs across all social strata in those complicated geo-political and cultural-historical periods. The research material diachronically reflects the dynamics and evolution of forms and ways of presence of music where Serbs lived: in the Habsburg Monarchy, in the Principality and Kingdom of Serbia, or the Serbian enclaves in other national environments. Presenting the status of music in the culture of everyday, both public and private, life of Serbs in the 19th century, the examined documentary records give evidence on the position of music in the sphere of personal interests, affinities and experiences of the selected writers and their contemporaries, including authors, artists, politicians, statesmen and other significant figures of the literary and cultural history, namely Jakov Ignjatović, Laza Kostić, Milan Savić, Branislav Nušić, Dragomir Brzak, Jovan Subotić, Vladan Đorđević, Todor Stefanović Vilovski, Mihailo Polit Desančić, Milan Đ. Milićević, Pera Todorović, Stevan Todorović, Savka Subotić, Milica Stojadinović Srpkinja, Natalija Obrenović, Nikola I Petrović, etc. Through particular thematic scenes, the examined material reveals portrays of composers, performers and their audience, describes the work of important musical institutions together with various forms and motives for playing, comments different aspects of musical interpretation, and analyzes the characteristics of vocal and instrumental music practice belonging to various regional traditions. This book raises a multitude of complex questions on interpreting the status of music in social, cultural, political and artistic contexts of the epoch, for example on the function of music in a process of social status signifying and differentiating between the urban and rural, or on the role of music in the formation of new cultural layers and the evolution of urbanization and education. The study of musical creativity and performance as a significant segment of Serbian national and artistic heritage corresponds with cherishing the national style and expression stirred by the “awakening of national consciousness” in that period. The memoir records also witness a need to present the Serbian musical heritage in a broader socio-cultural and artistic frame- work, as well as to adapt certain elements of modern European culture. The chapters on various aspects of musical genres were divided according to historical and anthropological perspectives on relations between the public and private life spheres, within the complex socio-cultural links and diverse factors of cultural and artistic life among Serbs in various regions in the examined period. The introductory chapter presents resources and previous research on memoir works of the Serbian authors witnessing the development of Serbian music during the 19th century, and suggests some new perspectives and ideas for further research. The second chapter, Portraits of musicians and cultural institutions, discusses the contribution of educated and amateur musicians in various fields of creation, such as creating and performing piano music, pedagogical work, establishing the field of music writing, or the processes of introducing and fostering multivoiced choral singing in the Orthodox Church liturgical music, and of developing secular choral singing. Special attention is paid to the cultural work of singing societies (in Vienna, Novi Sad, Zemun, Pančevo, and Belgrade), theaters and operas (in Vienna, Szeged, Pest, Venice, Novi Sad, Zagreb, and Belgrade). Amateur musicians are portrayed as forerunners of interest in and spread of musical topics or as active participants in performances, among which we find some prominent writers, poets, professors, lawyers, and doctors. The third chapter, Playing practices as the civil society idea, shows that music stimulated cultural and artistic public gatherings, as well as the realization of civil society ideals in the sphere of private life. Apart from diversified genre scenes depicting public performances (music at concerts, balls, besedas as social-artistic gatherings of their kind), the studied documentary texts also give valuable testimonies on music practice and performances in urban families. There prevail the evidence on developed cultural and musical lives in towns inhabited by Serbs within the Habsburg territory (Vienna, Budapest, Szentendre, Arad, Szeged, Pecs, Sombor, Novi Sad, Sremski Karlovci, Zemun, Timisoara, Zagreb), and in the Principality and Kingdom of Serbia (in the towns of Belgrade, Niš, Pirot, Zaječar and Negotin). The fourth chapter, Between the town and countryside: traditional (secular) folk music, reflects a complex picture of the dynamics of relations between the countryside and urban traditions through memoir testimonies on the types and functions of music and performing in the two distinct environments. The researched memoirs reveal a remarkable level of preservation of church-folk tradition in the countryside, as well as the characteristic amalgam of cultures and music traditions in the urban environment. The singing practices during village rituals and customs within life cycle are presented, as well as those at mass harvests or outdoor parties, both in the countryside and towns. A separate part of this section is dedicated to folk instruments and players. The testimonies correspond with the perceptions of losing national individualism in towns and the high level of conservation of national character and cultural heritage in the countryside in the observed period. The fifth chapter, Church music in the spheres of public and private life, discusses the documentary testimonies on famous chanters and chant practices among Serbs in the 19th century, on the work of melographers, composers and conductors. This section contributes to the existing knowledge by finding testimonies on the presence of church songs not only in its basic, liturgical function but also in the sphere of private life. The issue of relation between church music aesthetics and authors’ personal spiritual experiences and inspiration for literary creation is particularly discussed. The last chapter, The memoir records and musical historiography, exposes a survey on basic characteristic of documentary-artistic genres, while evaluating the contribution of chosen material for the current musicological research on the music of Serbs in the 19th century. Besides confirming or adding to the previous knowledge, certain fragments of examined documentary works cast a new light on an interesting field of no less relevance for musicology – the one exploring how music reveals the diversification of inner, spiritual experiences and stimulates the authors’ initial writing and creative impulses. The concluding chapter aims at stirring a further debate on the level of documentary nature of memoir records as sources for exploring the Serbian music and cultural history. By interpreting testimonies on the existence of music in various social contexts, this book suggests some new possibilities for analyzing versatile roles music had in the public and private life of Serbs in the 19th century, as well as a specific question on a function of music in the literary creation of many Serbian writers. Finally, the book rethinks a general problem of the interconnectedness and interdisciplinary relation between the fields of literature and music, encouraging also a discussion on music as literary topic and on the problem of influences of literary history on musical historiography.en
dc.language.isosrsr
dc.publisherНови Сад : Матица српскаsr
dc.publisherБеоград : Музиколошки институт САНУsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/177004/RS//sr
dc.relationМузика са маргина – допринос општој и музичкој култури и просветиsr
dc.rightsopenAccesssr
dc.subjectМузикаsr
dc.subjectСрбијаsr
dc.subjectСрбиsr
dc.subject19. векsr
dc.subjectмемоариsr
dc.titleМузика у животу Срба у 19. веку : из мемоарске ризницеsr
dc.typebooksr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractMarjanović, Nataša; Muzika u životu Srba u 19. veku : iz memoarske riznice;
dc.citation.volume264 стр.
dc.description.otherОва књига штампана је према одлуци Одбора Одељења за сценске уметности и музику донетој 4. децембра 2018. године ; Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницамаsr
dc.identifier.cobiss329901319
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/26933/marjanov.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record