Између филмске јаве и позоришног сна: интермедијалност на примеру филма Светла позорнице Чарлија Чаплина
Between the Film Reality and a Theatre Dream : Intermediality on an Example of the Charlie Chaplin's Film Limelight
Abstract
Рад је писан са намером да се испита интермедијалност која је заступљена у простору између два медија – филма и позоришта – те њихов специфичан однос када су они заступљени у једној форми, у овом случају, у филму. Студија случаја јесте један од најпознатијих Чаплинових звучних филмова – Светла позорнице (1952) – последњи филм који је Чаплин режирао у Сједињеним Америчким Државама. Овај аутобиографски обојен филм представља место сусрета високе културе и популарне културе – балета и мјузик-хола. Музика овог филма је од великог значаја за успостављање свих интермедијских релација (позориште/филм, балет/мјузик-хол, глумац/лик, реалност/снови...). Музика је такође елемент који омогућује опстанак интермедијских релација. Са друге стране, овим филмом, Чаплин покушава да објасни свој идентитет – да ли је он кловн, мјузик-хол забављач или холивудски глумац и режисер? На ова, и многа друга питања, одговор лежи негде између.
This paper was written with an intention to examine the intermediality that is positioned in the space between two media – film and theatre – and their specific relationship when they are positioned in one form, in this case, in film. Case study in this paper is one of Chaplin’s (Charles Spencer Chaplin, 1889-1997) most famous sound films – Limelight (1952) – the last film Chaplin directed in USA. This autobiographically colored film is the meeting point of the high culture and popular culture – ballet and music-hall. The music of this film is of great consequence for the establishing all intermedial relations (theatre/film, ballet/music-hall, actor/character, reality/dreams). Music is also the element that makes the maintance of these intermedial relations possible. On the other hand, Chaplin is trying to explain his identity via this film – is he a clown, a music-hall entertainer or Hollywood actor and director. Answers to these questions, and many others, lies somewhere in between.
Keywords:
интермедији / intermedia / intermediality / music and media / Charlie Chaplin / Limelight / identity / film music / ballet / music-hall / интермедијалност / музика и медији / Чарли Чаплин / Светла позорнице / идентитет / филмска музика / балет / мјузик-холSource:
Српски језик, књижевност, уметност, зборник радова са XIII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (26–27. X 2018), Књига III, 2019, 49-57Publisher:
- Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
Projects:
- Serbian musical identities within local and global frameworks: traditions, changes, challenges (RS-177004)
TY - CONF AU - Новаковић, Моника Ј. PY - 2019 UR - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6725 AB - Рад је писан са намером да се испита интермедијалност која је заступљена у простору између два медија – филма и позоришта – те њихов специфичан однос када су они заступљени у једној форми, у овом случају, у филму. Студија случаја јесте један од најпознатијих Чаплинових звучних филмова – Светла позорнице (1952) – последњи филм који је Чаплин режирао у Сједињеним Америчким Државама. Овај аутобиографски обојен филм представља место сусрета високе културе и популарне културе – балета и мјузик-хола. Музика овог филма је од великог значаја за успостављање свих интермедијских релација (позориште/филм, балет/мјузик-хол, глумац/лик, реалност/снови...). Музика је такође елемент који омогућује опстанак интермедијских релација. Са друге стране, овим филмом, Чаплин покушава да објасни свој идентитет – да ли је он кловн, мјузик-хол забављач или холивудски глумац и режисер? На ова, и многа друга питања, одговор лежи негде између. AB - This paper was written with an intention to examine the intermediality that is positioned in the space between two media – film and theatre – and their specific relationship when they are positioned in one form, in this case, in film. Case study in this paper is one of Chaplin’s (Charles Spencer Chaplin, 1889-1997) most famous sound films – Limelight (1952) – the last film Chaplin directed in USA. This autobiographically colored film is the meeting point of the high culture and popular culture – ballet and music-hall. The music of this film is of great consequence for the establishing all intermedial relations (theatre/film, ballet/music-hall, actor/character, reality/dreams). Music is also the element that makes the maintance of these intermedial relations possible. On the other hand, Chaplin is trying to explain his identity via this film – is he a clown, a music-hall entertainer or Hollywood actor and director. Answers to these questions, and many others, lies somewhere in between. PB - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет C3 - Српски језик, књижевност, уметност, зборник радова са XIII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (26–27. X 2018), Књига III T1 - Између филмске јаве и позоришног сна: интермедијалност на примеру филма Светла позорнице Чарлија Чаплина T1 - Between the Film Reality and a Theatre Dream : Intermediality on an Example of the Charlie Chaplin's Film Limelight SP - 49 EP - 57 ER -
@conference{ author = "Новаковић, Моника Ј.", year = "2019", url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6725", abstract = "Рад је писан са намером да се испита интермедијалност која је заступљена у простору између два медија – филма и позоришта – те њихов специфичан однос када су они заступљени у једној форми, у овом случају, у филму. Студија случаја јесте један од најпознатијих Чаплинових звучних филмова – Светла позорнице (1952) – последњи филм који је Чаплин режирао у Сједињеним Америчким Државама. Овај аутобиографски обојен филм представља место сусрета високе културе и популарне културе – балета и мјузик-хола. Музика овог филма је од великог значаја за успостављање свих интермедијских релација (позориште/филм, балет/мјузик-хол, глумац/лик, реалност/снови...). Музика је такође елемент који омогућује опстанак интермедијских релација. Са друге стране, овим филмом, Чаплин покушава да објасни свој идентитет – да ли је он кловн, мјузик-хол забављач или холивудски глумац и режисер? На ова, и многа друга питања, одговор лежи негде између., This paper was written with an intention to examine the intermediality that is positioned in the space between two media – film and theatre – and their specific relationship when they are positioned in one form, in this case, in film. Case study in this paper is one of Chaplin’s (Charles Spencer Chaplin, 1889-1997) most famous sound films – Limelight (1952) – the last film Chaplin directed in USA. This autobiographically colored film is the meeting point of the high culture and popular culture – ballet and music-hall. The music of this film is of great consequence for the establishing all intermedial relations (theatre/film, ballet/music-hall, actor/character, reality/dreams). Music is also the element that makes the maintance of these intermedial relations possible. On the other hand, Chaplin is trying to explain his identity via this film – is he a clown, a music-hall entertainer or Hollywood actor and director. Answers to these questions, and many others, lies somewhere in between.", publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет", journal = "Српски језик, књижевност, уметност, зборник радова са XIII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (26–27. X 2018), Књига III", title = "Између филмске јаве и позоришног сна: интермедијалност на примеру филма Светла позорнице Чарлија Чаплина, Between the Film Reality and a Theatre Dream : Intermediality on an Example of the Charlie Chaplin's Film Limelight", pages = "49-57" }
Новаковић МЈ. Између филмске јаве и позоришног сна: интермедијалност на примеру филма Светла позорнице Чарлија Чаплина. Српски језик, књижевност, уметност, зборник радова са XIII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (26–27. X 2018), Књига III. 2019;:49-57
,& Новаковић, М. Ј. (2019). Између филмске јаве и позоришног сна: интермедијалност на примеру филма Светла позорнице Чарлија Чаплина. Српски језик, књижевност, уметност, зборник радова са XIII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (26–27. X 2018), Књига IIIКрагујевац : Филолошко-уметнички факултет., null, 49-57.
Новаковић Моника Ј., "Између филмске јаве и позоришног сна: интермедијалност на примеру филма Светла позорнице Чарлија Чаплина" null (2019):49-57