DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrillic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • ИСЈ САНУ - Општа колекција / General collection
  • View Item
  •   DAIS
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • ИСЈ САНУ - Општа колекција / General collection
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине

Dialectological and Ethno Linguistic Studie of Serbian Minorities

Thumbnail
2005
miloradovic.dijal.istr.2005.pdf (10.38Mb)
Authors
Милорадовић, Софија
Article (Published version)
,
Српска академија наука и уметности
Metadata
Show full item record
Abstract
The paper offers an overall view of the hitherto dialectological and ethno- longuistic studies of Serbian vernaculars in Slovenia, Croatia, Hungary, Rumania, Macedonia and Albania where the Serbs are, from the standpoint of ethnolon- guistics, a minority population. In all of these countries the Serbian population is autochthonous, but in ex- Yugoslavian republics of Slovenia, Croatia and Ma- cedonia it has only recently reached the status of a minority population. Certain declining from the features typical of the Serbian mainsteram dia- lects is conditioned by the peripheral positions of these vernaculars of the Serbian minorities, especially in their alloglottal surroundings, as well as by the direct in- fluence of those foreign languages. Consequently, the Serbian dialects in Hun- gary, Rumania and Albania offer a lot of material for the study of archaisms and innovations alike, at the same time providing a prolific ground for conclusions of general linguistic character..., particularly those related to linguistic contactology. Noticeable among the recessive Serbian population is the process of glot- tophagy. It is exactly these two facts — recessiveness and glottophagy — that should give an impetus for further and broader dialectological and ethnolonguistic re- search of the minority Serbian population in the neighboring countries and in Slovenia.

Овим се прегледним радом пружа – у накрупнијим цртама – увид у досадашња дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српских народних говора у Словенији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Македонији и Албанији, где Срби представљају мањинску етнолингвистичку популацију. Реч је о српском становништву које је у свим овим земљама аутохтоно, уз напомену да се српска популација третира као новонастала мањина у бившим југословенским републикама – Словенији, Хрватској и Македонији. Сва одступања од нормалног стања у српским говорима матице последица су периферног положаја народних говора српске мањине, посебно у инојезичним срединама, као и непосредног страног утицаја на њих. У том смислу, српски народни говори у Мађарској, Румунији и Албанији пружају нарочито богат материјал за истраживање архаизама и иновација, а на основу резултата истраживања ових говора могу се извлачити закључци општелингвистичког карактера, везани за лингвистичку контактологију. Неоспорно је код рецесивног... српског становништва присутан процес глотофагије. И управо у тим двема чињеницама – рецесивности и глотофагији – треба наћи подстицај за даља и опсежнија дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања мањинске српске популације у суседним земљама и у Словенији.

Source:
Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи, 2005, 299-314
Publisher:
  • Београд : Српска академија наука и уметности
Funding / projects:
  • Пројекат 1599: Дијалектолошка истраживања српског језичког простора, Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије

ISBN: 86-7025-388-7

[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6702
URI
https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6702
Collections
  • ИСЈ САНУ - Општа колекција / General collection
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
TY  - JOUR
AU  - Милорадовић, Софија
PY  - 2005
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6702
AB  - The paper offers an overall view of the hitherto dialectological and ethno-
longuistic studies of Serbian vernaculars in Slovenia, Croatia, Hungary, Rumania,
Macedonia and Albania where the Serbs are, from the standpoint of ethnolon-
guistics, a minority population. In all of these countries the Serbian population
is autochthonous, but in ex- Yugoslavian republics of Slovenia, Croatia and Ma-
cedonia it has only recently reached the status of a minority population.
Certain declining from the features typical of the Serbian mainsteram dia-
lects is conditioned by the peripheral positions of these vernaculars of the Serbian
minorities, especially in their alloglottal surroundings, as well as by the direct in-
fluence of those foreign languages. Consequently, the Serbian dialects in Hun-
gary, Rumania and Albania offer a lot of material for the study of archaisms and
innovations alike, at the same time providing a prolific ground for conclusions of
general linguistic character, particularly those related to linguistic contactology.
Noticeable among the recessive Serbian population is the process of glot-
tophagy. It is exactly these two facts — recessiveness and glottophagy — that should
give an impetus for further and broader dialectological and ethnolonguistic re-
search of the minority Serbian population in the neighboring countries and in
Slovenia.
AB  - Овим се прегледним радом пружа – у накрупнијим
цртама – увид у досадашња дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српских народних говора у Словенији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Македонији и Албанији, где Срби представљају мањинску етнолингвистичку популацију. Реч је о српском становништву које је у свим овим
земљама аутохтоно, уз напомену да се српска популација третира као новонастала мањина у бившим југословенским републикама – Словенији,
Хрватској и Македонији.

Сва одступања од нормалног стања у српским говорима матице последица су периферног положаја народних говора српске мањине, посебно
у инојезичним срединама, као и непосредног страног утицаја на њих. У том
смислу, српски народни говори у Мађарској, Румунији и Албанији пружају нарочито богат материјал за истраживање архаизама и иновација, а
на основу резултата истраживања ових говора могу се извлачити закључци
општелингвистичког карактера, везани за лингвистичку контактологију.

Неоспорно је код рецесивног српског становништва присутан процес
глотофагије. И управо у тим двема чињеницама – рецесивности и глотофагији – треба наћи подстицај за даља и опсежнија дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања мањинске српске популације у суседним
земљама и у Словенији.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи
T1  - Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине
T1  - Dialectological and Ethno Linguistic Studie of Serbian Minorities
SP  - 299
EP  - 314
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6702
ER  - 
@article{
author = "Милорадовић, Софија",
year = "2005",
abstract = "The paper offers an overall view of the hitherto dialectological and ethno-
longuistic studies of Serbian vernaculars in Slovenia, Croatia, Hungary, Rumania,
Macedonia and Albania where the Serbs are, from the standpoint of ethnolon-
guistics, a minority population. In all of these countries the Serbian population
is autochthonous, but in ex- Yugoslavian republics of Slovenia, Croatia and Ma-
cedonia it has only recently reached the status of a minority population.
Certain declining from the features typical of the Serbian mainsteram dia-
lects is conditioned by the peripheral positions of these vernaculars of the Serbian
minorities, especially in their alloglottal surroundings, as well as by the direct in-
fluence of those foreign languages. Consequently, the Serbian dialects in Hun-
gary, Rumania and Albania offer a lot of material for the study of archaisms and
innovations alike, at the same time providing a prolific ground for conclusions of
general linguistic character, particularly those related to linguistic contactology.
Noticeable among the recessive Serbian population is the process of glot-
tophagy. It is exactly these two facts — recessiveness and glottophagy — that should
give an impetus for further and broader dialectological and ethnolonguistic re-
search of the minority Serbian population in the neighboring countries and in
Slovenia., Овим се прегледним радом пружа – у накрупнијим
цртама – увид у досадашња дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српских народних говора у Словенији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Македонији и Албанији, где Срби представљају мањинску етнолингвистичку популацију. Реч је о српском становништву које је у свим овим
земљама аутохтоно, уз напомену да се српска популација третира као новонастала мањина у бившим југословенским републикама – Словенији,
Хрватској и Македонији.

Сва одступања од нормалног стања у српским говорима матице последица су периферног положаја народних говора српске мањине, посебно
у инојезичним срединама, као и непосредног страног утицаја на њих. У том
смислу, српски народни говори у Мађарској, Румунији и Албанији пружају нарочито богат материјал за истраживање архаизама и иновација, а
на основу резултата истраживања ових говора могу се извлачити закључци
општелингвистичког карактера, везани за лингвистичку контактологију.

Неоспорно је код рецесивног српског становништва присутан процес
глотофагије. И управо у тим двема чињеницама – рецесивности и глотофагији – треба наћи подстицај за даља и опсежнија дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања мањинске српске популације у суседним
земљама и у Словенији.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи",
title = "Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине, Dialectological and Ethno Linguistic Studie of Serbian Minorities",
pages = "299-314",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6702"
}
Милорадовић, С.. (2005). Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине. in Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи
Београд : Српска академија наука и уметности., 299-314.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6702
Милорадовић С. Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине. in Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи. 2005;:299-314.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6702 .
Милорадовић, Софија, "Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине" in Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи (2005):299-314,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6702 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutions/communitiesAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB