DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrilic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • ИСЈ САНУ - Општа колекција / General collection
  • View Item
  •   DAIS
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • ИСЈ САНУ - Општа колекција / General collection
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Нови завјет – весник новога доба и нит континуитета са књижевнојезичким наслеђем

Новый Завет – Вестник нового времени и связь с наследием литературного языка

Thumbnail
2018
stijovic.novi.zavjet.2018.pdf (105.3Kb)
Authors
Стијовић, Рада Р.
Book part (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
Преводом Новог завјета Вук Караџић је дао образац новог српског књижевног језика, са разрађеном граматичком структуром и сложеном и разноврсном речнич- ком грађом и показао како се и тако сложена материја може превести на народни језик. За потребе превода Вук је из црквенословенског језика преузео велики број лексема доводећи их у склад са законима гласовног и морфолошког развитка срп- ског језика. У раду се указује на богатство лексике која не припада народном вока- булару, на њену употребну вредност, као и на њено постојање у савременом српском књижевном језику у истом или измењеном значењу.
Известно, что Вук Караджич, основоположник современного сербского литератур- ного языка, своей реформой литературного языка прервал средневековую традицию в этой области, а также сократил употребление типов языка, представлявших его модер- низированный вариант (славяносербский и досифеевский). Однако словарный фонд на- родной речи не был достаточен для выражения сложной проблематики интелектуаль- ного творчества. С данной проблемой Вук встретился работая над переводом „Нового завета”. Для нужд перевода данного произведения он пользовался церковнославянской лексикой, о чем и сообщает в предисловии. В науке, однако, известно что Вук употребил гораздо больше „славянских слов”, чем указано в предисловии. Автор указывает на бо- гатство лексики не принадлежащей народной речи а древнему сербскому литературному языку и на то что эта лексика в большей степени и сегодня употребляется в современном сербском литературном языке.
Keywords:
Вук Караџић / Вук Караджич / Нови завјет / народни језик / црквенословенски је- зик / књижевнојезичко наслеђе / Новый Завет / народный язык / церковнославянский язык / наследие литературного языка
Source:
Година 1847: преломна тачка савремене српске културе, 2018, 53-63
Publisher:
  • Београд : Савез славистичких друштава Србије
Projects:
  • Lingiustic research of contemporary serbian literary language and the development of the SASA Dictionary of serbocroatian literary and national language (RS-178009)

ISBN: 978-86-917949-9-6

[ Google Scholar ]
URI
http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6665
Collections
  • ИСЈ САНУ - Општа колекција / General collection
Institution
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
TY  - CHAP
AU  - Стијовић, Рада Р.
PY  - 2018
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6665
AB  - Преводом Новог завјета Вук Караџић је дао образац новог српског књижевног
језика, са разрађеном граматичком структуром и сложеном и разноврсном речнич-
ком грађом и показао како се и тако сложена материја може превести на народни
језик. За потребе превода Вук је из црквенословенског језика преузео велики број
лексема доводећи их у склад са законима гласовног и морфолошког развитка срп-
ског језика. У раду се указује на богатство лексике која не припада народном вока-
булару, на њену употребну вредност, као и на њено постојање у савременом српском
књижевном језику у истом или измењеном значењу.
AB  - Известно, что Вук Караджич, основоположник современного сербского литератур-
ного языка, своей реформой литературного языка прервал средневековую традицию в
этой области, а также сократил употребление типов языка, представлявших его модер-
низированный вариант (славяносербский и досифеевский). Однако словарный фонд на-
родной речи не был достаточен для выражения сложной проблематики интелектуаль-
ного творчества. С данной проблемой Вук встретился работая над переводом „Нового
завета”. Для нужд перевода данного произведения он пользовался церковнославянской
лексикой, о чем и сообщает в предисловии. В науке, однако, известно что Вук употребил
гораздо больше „славянских слов”, чем указано в предисловии. Автор указывает на бо-
гатство лексики не принадлежащей народной речи а древнему сербскому литературному
языку и на то что эта лексика в большей степени и сегодня употребляется в современном
сербском литературном языке.
PB  - Београд : Савез славистичких друштава Србије
T2  - Година 1847: преломна тачка савремене српске културе
T1  - Нови завјет – весник новога доба и нит континуитета са књижевнојезичким наслеђем
T1  - Новый Завет – Вестник нового времени и связь с наследием литературного языка
SP  - 53
EP  - 63
ER  - 
@article{
author = "Стијовић, Рада Р.",
year = "2018",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/6665",
abstract = "Преводом Новог завјета Вук Караџић је дао образац новог српског књижевног
језика, са разрађеном граматичком структуром и сложеном и разноврсном речнич-
ком грађом и показао како се и тако сложена материја може превести на народни
језик. За потребе превода Вук је из црквенословенског језика преузео велики број
лексема доводећи их у склад са законима гласовног и морфолошког развитка срп-
ског језика. У раду се указује на богатство лексике која не припада народном вока-
булару, на њену употребну вредност, као и на њено постојање у савременом српском
књижевном језику у истом или измењеном значењу., Известно, что Вук Караджич, основоположник современного сербского литератур-
ного языка, своей реформой литературного языка прервал средневековую традицию в
этой области, а также сократил употребление типов языка, представлявших его модер-
низированный вариант (славяносербский и досифеевский). Однако словарный фонд на-
родной речи не был достаточен для выражения сложной проблематики интелектуаль-
ного творчества. С данной проблемой Вук встретился работая над переводом „Нового
завета”. Для нужд перевода данного произведения он пользовался церковнославянской
лексикой, о чем и сообщает в предисловии. В науке, однако, известно что Вук употребил
гораздо больше „славянских слов”, чем указано в предисловии. Автор указывает на бо-
гатство лексики не принадлежащей народной речи а древнему сербскому литературному
языку и на то что эта лексика в большей степени и сегодня употребляется в современном
сербском литературном языке.",
publisher = "Београд : Савез славистичких друштава Србије",
journal = "Година 1847: преломна тачка савремене српске културе",
title = "Нови завјет – весник новога доба и нит континуитета са књижевнојезичким наслеђем, Новый Завет – Вестник нового времени и связь с наследием литературного языка",
pages = "53-63"
}
Стијовић РР. Нови завјет – весник новога доба и нит континуитета са књижевнојезичким наслеђем. Година 1847: преломна тачка савремене српске културе. 2018;:53-63
,& Стијовић, Р. Р. (2018). Нови завјет – весник новога доба и нит континуитета са књижевнојезичким наслеђем.
Година 1847: преломна тачка савремене српске културеБеоград : Савез славистичких друштава Србије., null, 53-63. 
Стијовић Рада Р., "Нови завјет – весник новога доба и нит континуитета са књижевнојезичким наслеђем" null (2018):53-63

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutionsAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB