С.-х. сампас ‘pastio sine pastoribus’ у штокавском и словенском контексту

Abstract

Полазећи од дијалекатског глагола из ји. Србије усампасил се р!. „постао необуздан“ у раду се разматра лексичко-семантичка породица шире распрострањене именице сампас т. „самопаша, напасање стоке без пастира“, износе њене досад лексикографски нерегистроване потврде и значајнији етнографски записи, коментарише творба у оквиру српско-хрватског језика и на словенском плану. наводс генетски најближе паралеле у другим словенским језицима, те се предлаже реконструкција псл. изолексе *sam(o)pasъ са континуантама у српском, чешком и украјинском језику.

Departing {rom a number of attestations of the dial. verb veasmaciut ce pf. .,to be(come) wild, impetuous* from SE Serbia, the paper focuses on the noun it is derived irom. сампас m. "cattle grazing without a shepherd, pastio sine pastoribus”, dial. also .abyss. gorge: bogev terrain’? which is, in its turn. well distributed on a wider Serbo-Croatian territory and also present in the literary Serbian language. Presented are new altestations of the noun, including some ethnogratic notes on the old custom of itee cattle grazing. Semantic developments are traced through the whole lexical family of the S-Cr noun, covering also its genetically closest counterparis in other Slavic languages. Finally, the etymological discusssion proposes a new isolex to be drawn, by reconstructing (as a likely postverbal of the verb *samopasti) a PSI *sam(o)pase with continuants in S-Cr caumac ..pastio sine pastoribus’. Cz dial. sampas *..id.°. Ukr dial. самoпас head of a household who grazes his cattle separately” functioning as nomen actionis. nomen loci and nomen agentis respectively.