Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада
Междометия в современном сербском языке: классификация и лексикографическая обработка
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
У раду се анализирају узвици на основу материјала Речника САНУ, као
и шестотомног и једнотомног речника МС, с циљем да се допуне постојеће
класификације узвика у граматикама српског језика и предложе одговарајући
модели за опис њиховог значења у дескриптивним речницима.
В работе анализируются междометия на основании материала Словаря
САНУ, а также шеститомного и однотомного словарей МС. Рассмотрены, также,
их грамматическое описание и классификация в сербской литературе. На основании богатого эксцерпированного материала (более 1000 междометий и слов
в функции междометий), классификация дополнена новыми классами междометий. Это дополнение основывается на концепции языковых функций Романа
Якобсона. В нашей классификации, наряду с экспрессивными, императивными
и ономатопеическими междометиями, находятся и коммуникативные (выделе-ны из императивных) (еј, ало, ој), поэтическо-фольклорные (оп, опа, шалај; аса,
каса) и метаязыковые (бла-бла, шу-шу). Все классы разделены на подклассы.
К экспрессивным междометиям причислен и подкласс градуальных/интенсифицирующих междометий (ихај, уха). К коммуникативным добавлен подкласс
междометий использующихся в коммуникации с детьми – при убаюкивании,
сюсюкании и т. п. (нина-нана, нуна).
В работе предлагаем след...ующие модели определения междометий: для
экспрессивных междометий: (межд./междометие) для «выражения / высказывания / выделения, подчеркивания» + сущ. в ген. (именующее чувство, душевное
состояние, настроение, эмоциональные или чувственные реакции на окружающий мир, позицию и пр.); для коммуникативных междометий: (межд./междометие) «для + отгл. сущ. в акк.» (призыва, отзыва, обращения, поддержания
коммуникации, сюсюканья с детьми); для императивных междометий: (межд./
междометие) «которым + гл.» (манят, отпугивают, отгоняют, побуждают, подзывают (в большинстве случаев животных)) или: (межд./междометие) «для +
отгл. сущ. в акк.» (отпугивания, подзывания, побуждения (в большинстве случаев животных)); для ономатопеических междометий: (межд./междометие) «для
подражания (реже звуковая имитация) + сущ. в ген.» или «которым подражается
/ подражаются + сущ. в ном.» (называющее звуковое явление, которому подражают); для метаязыковых междометий могут употребляться модели определения, рекомендуемые для ономатопей; для поэтическо-фольклорных междометий используется описательное определение: «без особого значения (в припевах
песен, часто по причинам метрики / в игре, в считалках, загадках, ворожбе, проклятиях и т. д.).
This paper analyzes interjections based on the material from the SASA Dictionary,
as well as from the six-volume and one-volume Serbian dictionaries of Matica
Srpska. Moreover, we looked into their grammatical description and classifi cation in
Serbian literature. Based on the voluminous excerpted material (over 1000 interjections
and words functioning as interjections), we refi ned the classifi cation by adding
new types of interjections. The said addition is founded upon the concept of language
functions by Roman Jakobson. In our classifi cation, apart from the expressive, imperative
and onomatopoeic interjections, they can also be communicative (singled
out of the imperative ones) (e.g. еj, аlo, оj), poetic-folk (e.g. оp, оpа, šalaј; аsа, kаsа)
and metalinguistic (e.g. blа-blа, šu-šu). All of these types are further categorized into
subtypes. Expressive interjections now include a subgroup of gradual/intensifying
interjections (e.g. ihaj, uhа), and communicative ones cont...ain a subtype used in communication with children – when putting them to sleep, using baby talk, etc. (e.g.
ninа-nanа, nunа).
In the paper we recommend the following models of defi ning interjections: for
expressive interjections: (interj./interjection) “for expressing / declaring / emphasizing”
+ N in gen. (denoting a feeling, affective state, mood, emotional or sensory reaction
to the outside world, attitude, etc.); for communicative interjections: (interj./
interjection) “for + verbal N in acc.” (calling somebody and responding to the call,
addressing, maintaining communication, baby talk); for imperative interjections: (interj./
interjection) “used + V” (to lure, urge, drive, spur, call (mostly animals)) or: (interj./
interjection) “for + verbal N in acc.” (driving, luring, spurring (mostly animals));
for onomatopoeic interjections: (interj./interjection) “for imitating (more rarely mimicking)
+ N in gen.” or “used for imitating” + N in nom.” (used for naming the auditive
phenomenon that is imitated); for metalinguistic interjections, the models of defi -
nitions recommended for onomatopoeias can be applied; for poetic-folk interjections
a descriptive defi nition is used: “without specifi c meaning (in song refrains, often for
metrical purposes; in games, chants, riddles, incantations, curses, etc.)”.
Keywords:
српски језик / сербский язык / Serbian language / parts of speech / interjections / classification of interjections / Serbian monolingual dictionaries / lexicographic treatment of interjections / части речи / междометия / классификация междометий / сербские толковые словари / лексикографическая обработка междуметий / врсте речи / узвици / класификација узвика / дескриптивни речници српског језика / лексикографска обрада узвикаSource:
Јужнословенски филолог, 2019, 75, 1, 37-61Publisher:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
- Београд : Српска академија наука и уметности
Funding / projects:
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Стијовић, Рада Р. AU - Лазић Коњик, Ивана В. AU - Спасојевић, Марина Љ. PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6551 AB - У раду се анализирају узвици на основу материјала Речника САНУ, као и шестотомног и једнотомног речника МС, с циљем да се допуне постојеће класификације узвика у граматикама српског језика и предложе одговарајући модели за опис њиховог значења у дескриптивним речницима. AB - В работе анализируются междометия на основании материала Словаря САНУ, а также шеститомного и однотомного словарей МС. Рассмотрены, также, их грамматическое описание и классификация в сербской литературе. На основании богатого эксцерпированного материала (более 1000 междометий и слов в функции междометий), классификация дополнена новыми классами междометий. Это дополнение основывается на концепции языковых функций Романа Якобсона. В нашей классификации, наряду с экспрессивными, императивными и ономатопеическими междометиями, находятся и коммуникативные (выделе-ны из императивных) (еј, ало, ој), поэтическо-фольклорные (оп, опа, шалај; аса, каса) и метаязыковые (бла-бла, шу-шу). Все классы разделены на подклассы. К экспрессивным междометиям причислен и подкласс градуальных/интенсифицирующих междометий (ихај, уха). К коммуникативным добавлен подкласс междометий использующихся в коммуникации с детьми – при убаюкивании, сюсюкании и т. п. (нина-нана, нуна). В работе предлагаем следующие модели определения междометий: для экспрессивных междометий: (межд./междометие) для «выражения / высказывания / выделения, подчеркивания» + сущ. в ген. (именующее чувство, душевное состояние, настроение, эмоциональные или чувственные реакции на окружающий мир, позицию и пр.); для коммуникативных междометий: (межд./междометие) «для + отгл. сущ. в акк.» (призыва, отзыва, обращения, поддержания коммуникации, сюсюканья с детьми); для императивных междометий: (межд./ междометие) «которым + гл.» (манят, отпугивают, отгоняют, побуждают, подзывают (в большинстве случаев животных)) или: (межд./междометие) «для + отгл. сущ. в акк.» (отпугивания, подзывания, побуждения (в большинстве случаев животных)); для ономатопеических междометий: (межд./междометие) «для подражания (реже звуковая имитация) + сущ. в ген.» или «которым подражается / подражаются + сущ. в ном.» (называющее звуковое явление, которому подражают); для метаязыковых междометий могут употребляться модели определения, рекомендуемые для ономатопей; для поэтическо-фольклорных междометий используется описательное определение: «без особого значения (в припевах песен, часто по причинам метрики / в игре, в считалках, загадках, ворожбе, проклятиях и т. д.). AB - This paper analyzes interjections based on the material from the SASA Dictionary, as well as from the six-volume and one-volume Serbian dictionaries of Matica Srpska. Moreover, we looked into their grammatical description and classifi cation in Serbian literature. Based on the voluminous excerpted material (over 1000 interjections and words functioning as interjections), we refi ned the classifi cation by adding new types of interjections. The said addition is founded upon the concept of language functions by Roman Jakobson. In our classifi cation, apart from the expressive, imperative and onomatopoeic interjections, they can also be communicative (singled out of the imperative ones) (e.g. еj, аlo, оj), poetic-folk (e.g. оp, оpа, šalaј; аsа, kаsа) and metalinguistic (e.g. blа-blа, šu-šu). All of these types are further categorized into subtypes. Expressive interjections now include a subgroup of gradual/intensifying interjections (e.g. ihaj, uhа), and communicative ones contain a subtype used in communication with children – when putting them to sleep, using baby talk, etc. (e.g. ninа-nanа, nunа). In the paper we recommend the following models of defi ning interjections: for expressive interjections: (interj./interjection) “for expressing / declaring / emphasizing” + N in gen. (denoting a feeling, affective state, mood, emotional or sensory reaction to the outside world, attitude, etc.); for communicative interjections: (interj./ interjection) “for + verbal N in acc.” (calling somebody and responding to the call, addressing, maintaining communication, baby talk); for imperative interjections: (interj./ interjection) “used + V” (to lure, urge, drive, spur, call (mostly animals)) or: (interj./ interjection) “for + verbal N in acc.” (driving, luring, spurring (mostly animals)); for onomatopoeic interjections: (interj./interjection) “for imitating (more rarely mimicking) + N in gen.” or “used for imitating” + N in nom.” (used for naming the auditive phenomenon that is imitated); for metalinguistic interjections, the models of defi - nitions recommended for onomatopoeias can be applied; for poetic-folk interjections a descriptive defi nition is used: “without specifi c meaning (in song refrains, often for metrical purposes; in games, chants, riddles, incantations, curses, etc.)”. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Јужнословенски филолог T1 - Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада T1 - Междометия в современном сербском языке: классификация и лексикографическая обработка T1 - Interjections in the Contemporary Serbian Language: Classification and Lexicographic Treatment SP - 37 EP - 61 VL - 75 IS - 1 DO - 10.2298/JFI1901037S UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551 ER -
@article{ author = "Стијовић, Рада Р. and Лазић Коњик, Ивана В. and Спасојевић, Марина Љ.", year = "2019", abstract = "У раду се анализирају узвици на основу материјала Речника САНУ, као и шестотомног и једнотомног речника МС, с циљем да се допуне постојеће класификације узвика у граматикама српског језика и предложе одговарајући модели за опис њиховог значења у дескриптивним речницима., В работе анализируются междометия на основании материала Словаря САНУ, а также шеститомного и однотомного словарей МС. Рассмотрены, также, их грамматическое описание и классификация в сербской литературе. На основании богатого эксцерпированного материала (более 1000 междометий и слов в функции междометий), классификация дополнена новыми классами междометий. Это дополнение основывается на концепции языковых функций Романа Якобсона. В нашей классификации, наряду с экспрессивными, императивными и ономатопеическими междометиями, находятся и коммуникативные (выделе-ны из императивных) (еј, ало, ој), поэтическо-фольклорные (оп, опа, шалај; аса, каса) и метаязыковые (бла-бла, шу-шу). Все классы разделены на подклассы. К экспрессивным междометиям причислен и подкласс градуальных/интенсифицирующих междометий (ихај, уха). К коммуникативным добавлен подкласс междометий использующихся в коммуникации с детьми – при убаюкивании, сюсюкании и т. п. (нина-нана, нуна). В работе предлагаем следующие модели определения междометий: для экспрессивных междометий: (межд./междометие) для «выражения / высказывания / выделения, подчеркивания» + сущ. в ген. (именующее чувство, душевное состояние, настроение, эмоциональные или чувственные реакции на окружающий мир, позицию и пр.); для коммуникативных междометий: (межд./междометие) «для + отгл. сущ. в акк.» (призыва, отзыва, обращения, поддержания коммуникации, сюсюканья с детьми); для императивных междометий: (межд./ междометие) «которым + гл.» (манят, отпугивают, отгоняют, побуждают, подзывают (в большинстве случаев животных)) или: (межд./междометие) «для + отгл. сущ. в акк.» (отпугивания, подзывания, побуждения (в большинстве случаев животных)); для ономатопеических междометий: (межд./междометие) «для подражания (реже звуковая имитация) + сущ. в ген.» или «которым подражается / подражаются + сущ. в ном.» (называющее звуковое явление, которому подражают); для метаязыковых междометий могут употребляться модели определения, рекомендуемые для ономатопей; для поэтическо-фольклорных междометий используется описательное определение: «без особого значения (в припевах песен, часто по причинам метрики / в игре, в считалках, загадках, ворожбе, проклятиях и т. д.)., This paper analyzes interjections based on the material from the SASA Dictionary, as well as from the six-volume and one-volume Serbian dictionaries of Matica Srpska. Moreover, we looked into their grammatical description and classifi cation in Serbian literature. Based on the voluminous excerpted material (over 1000 interjections and words functioning as interjections), we refi ned the classifi cation by adding new types of interjections. The said addition is founded upon the concept of language functions by Roman Jakobson. In our classifi cation, apart from the expressive, imperative and onomatopoeic interjections, they can also be communicative (singled out of the imperative ones) (e.g. еj, аlo, оj), poetic-folk (e.g. оp, оpа, šalaј; аsа, kаsа) and metalinguistic (e.g. blа-blа, šu-šu). All of these types are further categorized into subtypes. Expressive interjections now include a subgroup of gradual/intensifying interjections (e.g. ihaj, uhа), and communicative ones contain a subtype used in communication with children – when putting them to sleep, using baby talk, etc. (e.g. ninа-nanа, nunа). In the paper we recommend the following models of defi ning interjections: for expressive interjections: (interj./interjection) “for expressing / declaring / emphasizing” + N in gen. (denoting a feeling, affective state, mood, emotional or sensory reaction to the outside world, attitude, etc.); for communicative interjections: (interj./ interjection) “for + verbal N in acc.” (calling somebody and responding to the call, addressing, maintaining communication, baby talk); for imperative interjections: (interj./ interjection) “used + V” (to lure, urge, drive, spur, call (mostly animals)) or: (interj./ interjection) “for + verbal N in acc.” (driving, luring, spurring (mostly animals)); for onomatopoeic interjections: (interj./interjection) “for imitating (more rarely mimicking) + N in gen.” or “used for imitating” + N in nom.” (used for naming the auditive phenomenon that is imitated); for metalinguistic interjections, the models of defi - nitions recommended for onomatopoeias can be applied; for poetic-folk interjections a descriptive defi nition is used: “without specifi c meaning (in song refrains, often for metrical purposes; in games, chants, riddles, incantations, curses, etc.)”.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Јужнословенски филолог", title = "Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада, Междометия в современном сербском языке: классификация и лексикографическая обработка, Interjections in the Contemporary Serbian Language: Classification and Lexicographic Treatment", pages = "37-61", volume = "75", number = "1", doi = "10.2298/JFI1901037S", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551" }
Стијовић, Р. Р., Лазић Коњик, И. В.,& Спасојевић, М. Љ.. (2019). Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада. in Јужнословенски филолог Београд : Институт за српски језик САНУ., 75(1), 37-61. https://doi.org/10.2298/JFI1901037S https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551
Стијовић РР, Лазић Коњик ИВ, Спасојевић МЉ. Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада. in Јужнословенски филолог. 2019;75(1):37-61. doi:10.2298/JFI1901037S https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551 .
Стијовић, Рада Р., Лазић Коњик, Ивана В., Спасојевић, Марина Љ., "Узвици у савременом српском језику: класификација и лексикографска обрада" in Јужнословенски филолог, 75, no. 1 (2019):37-61, https://doi.org/10.2298/JFI1901037S ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6551 .