Докторске академске студије на Универзитету у Манчестеру (Уједињено Краљевство): искуства из праксе и поређење са Докторским академским студијама у Србији

Abstract

Овим пленарним излагањем настојала сам да укажем на специфичности концепције докторских академских студија музикологије (али и других области науке о музици) на Универзитету у Манчестеру (Уједињено Краљевство), посебно у поређењу са концепцијом докторских академских студија на универзитетима у Србији. Полазећи од генералног устројства основних и постдипломских студија музике у Уједињеном Краљевству, разматрам структуру докторских студија музикологије, наглашавајући елементе британског високошколског система који се у значајној мери разликују од српског. Након тога, посвећујем се оним сегментима програма докторских академских студија у Уједињеном Краљевству за које сматрам да представљају примере добре праксе и указујем на који начин би њихова имплементација допринела подизању квалитета последипломских студија у Србији. У погледу пресека стања докторских академских студија у Србији, користила сам недавно објављено истраживање Групе за анализу и креирање јавних политика (ГАЈП) под називом Квалитет докторских студија у друштвеним и хуманистичким наукама у Србији (Београд 2018), реализовано у оквиру пројекта ПЕРФОРМ Швајцарске агенције за развој и сарадњу.

With this plenary presentation I wish to point out the differences in the concept of doctoral studies in musicology at the University of Manchester (United Kingdom) in comparison with doctoral academic studies at Serbian universities. I begin by looking at the general structure of undergraduate and postgraduate studies of music in the United Kingdom and the expected level of knowledge and skills. Afterwards I emphasise the elements of the British higher education system that are significantly different from their Serbian equivalents (especially after the Bologna reform of higher education in 2005) and pay special attention to those segments of doctoral programs in the United Kingdom that I consider to be examples of good practices. Finally I discuss how the implementation of these good practices could contribute towards the increase of the overall quality of postgraduate studies in Serbia.