Футур први у служби обележавања хабитуалних радњи у говору северношарпланинске жупе Сиринић

Abstract

У раду се анализира употреба футура првог у служби обележавања радњи хабитуалног карактера у говору Сиринића. Анализа је показала да овај облик спада у ред високофреквентних јединица онда када има службу исказивања дејстава која су се у прошлости понављала по извесном утврђеном редоследу, обичају или навици. Употреба футура у овој служби развијена је секундарно, али је временом дошло до потискивања овога облика из осталих домена употребе и специјализације за исказивање хабитуалног значења. Основне синтаксичко-семантичке особине временски транспонованог футура јесу семантика поновљивости, сукцесивности, односно могућност да јасније укаже на временски след обележених дејстава, значење инструкције, жеље, заповести. Поред тога, футур за прошлост је и стилски маркиран, те у систему функционише као јединица која се одликује експресивношћу и својствена је емотивно интонираном дискурсу. Футур први у хабитуалној служби на штокавском терену познат је једино у сиринићком и делу суседних говора који гравитирају Шар-планини. С друге стране, као фреквентна јединица овај облик среће се у македонском и бугарском, а даље и у несловенским балканским језицима, па се у раду испитује и балканистички карактер ове појаве.

В статье анализируется употребление фут ура первого (будущего времени) в функции обозначения действий хабитуального характера в говоре Сиринича. Анализ показал, что эта форма относится к числу высокочастотных единиц в тех случаях, когда она выполняет функцию выражения действий, повторявшихся в прошлом по определенному порядку, в обычае или по привычке. Использование футура в этой функции развивалось вторично, но со временем произошло вытеснение этой формы из других областей употребления и она специализировалась на выражении хабитуального значения. Основными синтаксико-семантическими особенностями временного транспонированного футура первого являются семантика повторяемости, последовательности, то есть возможность четко указывать временной порядок отмеченных действий, значение инструкции, желания, повеления. Кроме того, футур для прошедшего стилистически маркирован и, соответственно, в системе функционирует в качестве единицы, отличающейся экспрессивностью, являясь характерным для эмоционально интонированного дискурса. Футур первый в хабитуальной функции в штокавской местности является известным только в сириничском и в части соседних говоров, гравитирующих к горе Шар-планина. С другой стороны, в качестве частотной единицы эта форма встречается в македонском и болгарском языках, а также в неславянских балканских языках и, соответственно, в этой статье одновременно исследуется балканистический характер этого явления.

This paper analyzes the use of Future I to denote habitual actions in the vernacular of Sirinić. The analysis shows that Future I is a high-frequency unit when it refers to effects of what happened in the past as a custom, habit or part of a sequence. The use of Future with this meaning developed as its secondary trait, but this form was eventually suppressed from other domains of use and it was narrowed down to denoting a habitual action. The basic syntactic and semantic features of this future form with this time reference are its reference to a repeated action or a succession of events and its ability to denote the timeline of the effects of the action and its reference to wishes and commands more clearly. Furthermore, a future referring to the past is stylistically marked and thus appears as an expressive unit within the system, which is why it is typical of emotional discourse. In the Shtokavian area, Future I for habitual actions is only known in the Sirinić vernacular and in a few neighboring ones concentrated around the Šar Mountains. On the other hand, this unit is also frequent in Macedonian and Bulgarian and in some non-Slavic languages spoken in the Balkans, which is why the authors also investigate the presence of this feature in those languages.