Говор Ниша кроз призму диглосивности
Говор Ниша сквозь призму диглоссивности
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
У раду је дата квантитативна и квалитативна анализа говора двеју група
(наставника и ученика) Нишлија са циљем да се утврде основне карактеристике савременог нишког вернакулара. Испитивање диглосивног понашања
говорника у различитим комуникативним ситуацијама рађено је на основу
анкета које су обухватале питања о ставовима према дијалекту и о употреби појединих дијалекатских и стандардних облика српског језика. Одабиром
друштвених и језичких варијабли, њиховим укрштањем, статистичком обрадом и дескрипцијом добијених резултата дошло се до закључака о одликама нишког говора старије и млађе генерације различитог нивоа образовања.
Уочене су разлике у овим идиомима, које се одликују различитим степеном
заступљености дијалекатских и стандардних црта српског језика. Неједнакост
је исказана и кроз начине пребацивања кода, односно, одабиром адаптивних
језичких средстава. Потврђено је постојање интердијалекта, нарочито изражено код ученика који истовремено употребљавају дијалекатске и ст...андардне форме без обзира на комуникативну ситуацију
В работе дан анализ говора учителей и учеников в средних школах в Нише,
который лингвогеографически принадлежит к призренско-тимокской диалектной области, а более точно призренско-южноморавскому диалекту, но как городская среда отличается от говоров сельских местностей в его окрестности.
Исследование проводится на основании анонимной анкеты, которая содержит
вопросы об отношении к диалекту и о его месте в коммуникации, в то время как
вторая часть анкеты относится к конкретному употреблению диалектных и стандартных форм сербского языка в различных коммуникативых обстоятельствах.
Полученные данные анализируются квантитативным и квалитативным методами. Статистическая обработка охватывает следующие элементы: отношение
к диалекту, употребление диалектных форм во всех ситуациях, употребление
стандартных форм или форм приспособленных к стандарту во всех ситуациях,
употребление языковых форм в зависимости от пола и употребление стандартных форм или форм приспособленных к стандарту в оф...ициальных обстоятельствах. Дескриптивным методом были обработаны все резултаты, что привело
к описанию всех основных форм исследуемых идиомов, отличий между двумя
группами и образа современного нишского вернакулара с позиции диглоссивного поведения отобранных групп говорящих. Оказалось, что учителя более часто
решаются на изменение кода при приспособлении собеседнику. Они в большинстве случаев приспосабливают место ударения. Это указывает, что диалектное
место ударения является важным свойством говора учителей в неофициальных
ситуациях. После того, учителя решаются на изменение в высказывании футура I, а это указывает, что аналитические формы энклитика (+ да) + презент также представляют собой особенность говора учителей. Ученики чаще всего
решаются на приспособление форм высказывания футура I, и это показывает,
что конструкция энклитика (+ да) + презент является важной особенностью
идиома учеников. Затем следует место ударения, которое является диалектным
в неофициальных обстоятельствах коммуникации. Самое маленькое количество
говорящих обеих групп решается на изменение в употреблении локатива. Такое
состояние приводит нас к выводу, что учителя и ученики и в неконтролируемом
говоре в большой степени используют стандартные формы локатива, т.е. они их
редко заменяют формами аккузатива или общего падежа, как важного показателя призренско-тимокских говоров.
Исследование диглоссивного поведения двух групп жителей Ниша указывает на наличие своего рода интердиалекта, особенно замечаемого у учеников.
Ученики одновременно используют стандартные и диалектные формы, несмотря на собеседника, и это является основной характеристикой этого идиома.
Этой работой представлен только один сегмент нишского городского говора, который следует более подробно исследовать применением других методов.
This paper presents an analysis of the speech used by teachers and pupils in high
schools in Niš, which linguistically and geographically belongs to the Prizren-Timok
dialect area, and in a narrower sense to the Prizren-South Moravian dialect. Yet, it
differs as an urban environment from the nearby rural speeches. The examination was
done on the basis of an anonymous questionnaire which contained questions on the
attitudes towards the dialect and its place in communication, while the other part of
the questionnaire was related to the practical use of dialectal and standard forms of
the Serbian language in different communicative circumstances. The data received
were analyzed after the quantitative and qualitative methods. The statistic analysis
contained the following segments: the attitudes towards the dialect, the use of dialect
forms in all situations, the use of standard forms or those adapted to the standard in
all situations, the use of linguistic forms according to ge...nder and the use of standard
forms or those adapted to the standard in formal circumstances. The descriptive
method was used to analyze all the results, which led to the description of the basic
characteristics of the observed idioms, the difference between the two groups and the
portrait of the modern Niš vernacular from the angle of diglossia of the chosen groups
of speakers. It was shown that the teachers decide to change the code more often when
adapting to the interlocutor. In those cases, they usually adapt the place of accent
which points to the fact that the dialectal place of the accent is an important characteristic
of the speech of teachers in informal situations. In addition, the teachers decide to change the manner in which they use the Future Tense I, which shows that the usage
of the analytic forms enclitic (+ da) + the Present Tense is also a characteristic of the
teachers’ speech. The students most often decide to adapt the Future Tense I forms,
which would mean that the construction enclitic (+ da) + the Present Tense is an important
characteristic of the students’ speech. Furthermore, the place of the accent in a
speech unit, which refers to the dialect in informal circumstances of communication,
is also an important characteristic. Both speaker groups rarely decide to change the
use of the locative case in speech. Such a state leads to the conclusion that both teachers
and students use the standard form of the locative case in uncontrolled speech, that
is, they rarely interchange it with the forms of the accusative case or the general case
which marks it as an important characteristic of the Prizren-Timok speech.
The analysis of the diglossic behavior of the two groups of Niš speakers pointed
to the fact that there is a certain type of interdialect, which is especially noticeable
in the group consisting of students. They use the standard and dialectal forms at the
same time regardless of the interlocutor and that would be the basic characteristic of
this idiom.
Only one segment of Niš city speech is presented in this paper and it should be
examined further and in greater detail, by using different methods.
Keywords:
српски језик / сербский язык / Serbian language / призренско-тимочка дијалекaтска област / говор Ниша / говор града / диглосија / пребацивање кода / призренско-тимокская диалектная область / говор Ниша / говор города / диглоссия / изменение кода / Prizren-Timok dialect area / Niš speech / city speech / diglossia / code switchingSource:
Јужнословенски филолог, 2018, 74, 2, 89-108Publisher:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
- Београд : Српска академија наука и уметности
Funding / projects:
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Трајковић, Татјана Г. PY - 2018 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6478 AB - У раду је дата квантитативна и квалитативна анализа говора двеју група (наставника и ученика) Нишлија са циљем да се утврде основне карактеристике савременог нишког вернакулара. Испитивање диглосивног понашања говорника у различитим комуникативним ситуацијама рађено је на основу анкета које су обухватале питања о ставовима према дијалекту и о употреби појединих дијалекатских и стандардних облика српског језика. Одабиром друштвених и језичких варијабли, њиховим укрштањем, статистичком обрадом и дескрипцијом добијених резултата дошло се до закључака о одликама нишког говора старије и млађе генерације различитог нивоа образовања. Уочене су разлике у овим идиомима, које се одликују различитим степеном заступљености дијалекатских и стандардних црта српског језика. Неједнакост је исказана и кроз начине пребацивања кода, односно, одабиром адаптивних језичких средстава. Потврђено је постојање интердијалекта, нарочито изражено код ученика који истовремено употребљавају дијалекатске и стандардне форме без обзира на комуникативну ситуацију AB - В работе дан анализ говора учителей и учеников в средних школах в Нише, который лингвогеографически принадлежит к призренско-тимокской диалектной области, а более точно призренско-южноморавскому диалекту, но как городская среда отличается от говоров сельских местностей в его окрестности. Исследование проводится на основании анонимной анкеты, которая содержит вопросы об отношении к диалекту и о его месте в коммуникации, в то время как вторая часть анкеты относится к конкретному употреблению диалектных и стандартных форм сербского языка в различных коммуникативых обстоятельствах. Полученные данные анализируются квантитативным и квалитативным методами. Статистическая обработка охватывает следующие элементы: отношение к диалекту, употребление диалектных форм во всех ситуациях, употребление стандартных форм или форм приспособленных к стандарту во всех ситуациях, употребление языковых форм в зависимости от пола и употребление стандартных форм или форм приспособленных к стандарту в официальных обстоятельствах. Дескриптивным методом были обработаны все резултаты, что привело к описанию всех основных форм исследуемых идиомов, отличий между двумя группами и образа современного нишского вернакулара с позиции диглоссивного поведения отобранных групп говорящих. Оказалось, что учителя более часто решаются на изменение кода при приспособлении собеседнику. Они в большинстве случаев приспосабливают место ударения. Это указывает, что диалектное место ударения является важным свойством говора учителей в неофициальных ситуациях. После того, учителя решаются на изменение в высказывании футура I, а это указывает, что аналитические формы энклитика (+ да) + презент также представляют собой особенность говора учителей. Ученики чаще всего решаются на приспособление форм высказывания футура I, и это показывает, что конструкция энклитика (+ да) + презент является важной особенностью идиома учеников. Затем следует место ударения, которое является диалектным в неофициальных обстоятельствах коммуникации. Самое маленькое количество говорящих обеих групп решается на изменение в употреблении локатива. Такое состояние приводит нас к выводу, что учителя и ученики и в неконтролируемом говоре в большой степени используют стандартные формы локатива, т.е. они их редко заменяют формами аккузатива или общего падежа, как важного показателя призренско-тимокских говоров. Исследование диглоссивного поведения двух групп жителей Ниша указывает на наличие своего рода интердиалекта, особенно замечаемого у учеников. Ученики одновременно используют стандартные и диалектные формы, несмотря на собеседника, и это является основной характеристикой этого идиома. Этой работой представлен только один сегмент нишского городского говора, который следует более подробно исследовать применением других методов. AB - This paper presents an analysis of the speech used by teachers and pupils in high schools in Niš, which linguistically and geographically belongs to the Prizren-Timok dialect area, and in a narrower sense to the Prizren-South Moravian dialect. Yet, it differs as an urban environment from the nearby rural speeches. The examination was done on the basis of an anonymous questionnaire which contained questions on the attitudes towards the dialect and its place in communication, while the other part of the questionnaire was related to the practical use of dialectal and standard forms of the Serbian language in different communicative circumstances. The data received were analyzed after the quantitative and qualitative methods. The statistic analysis contained the following segments: the attitudes towards the dialect, the use of dialect forms in all situations, the use of standard forms or those adapted to the standard in all situations, the use of linguistic forms according to gender and the use of standard forms or those adapted to the standard in formal circumstances. The descriptive method was used to analyze all the results, which led to the description of the basic characteristics of the observed idioms, the difference between the two groups and the portrait of the modern Niš vernacular from the angle of diglossia of the chosen groups of speakers. It was shown that the teachers decide to change the code more often when adapting to the interlocutor. In those cases, they usually adapt the place of accent which points to the fact that the dialectal place of the accent is an important characteristic of the speech of teachers in informal situations. In addition, the teachers decide to change the manner in which they use the Future Tense I, which shows that the usage of the analytic forms enclitic (+ da) + the Present Tense is also a characteristic of the teachers’ speech. The students most often decide to adapt the Future Tense I forms, which would mean that the construction enclitic (+ da) + the Present Tense is an important characteristic of the students’ speech. Furthermore, the place of the accent in a speech unit, which refers to the dialect in informal circumstances of communication, is also an important characteristic. Both speaker groups rarely decide to change the use of the locative case in speech. Such a state leads to the conclusion that both teachers and students use the standard form of the locative case in uncontrolled speech, that is, they rarely interchange it with the forms of the accusative case or the general case which marks it as an important characteristic of the Prizren-Timok speech. The analysis of the diglossic behavior of the two groups of Niš speakers pointed to the fact that there is a certain type of interdialect, which is especially noticeable in the group consisting of students. They use the standard and dialectal forms at the same time regardless of the interlocutor and that would be the basic characteristic of this idiom. Only one segment of Niš city speech is presented in this paper and it should be examined further and in greater detail, by using different methods. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Јужнословенски филолог T1 - Говор Ниша кроз призму диглосивности T1 - Говор Ниша сквозь призму диглоссивности T1 - Niš Speech Through the Prism of Diglossia SP - 89 EP - 108 VL - 74 IS - 2 DO - 10.2298/JFI1802089T UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6478 ER -
@article{ author = "Трајковић, Татјана Г.", year = "2018", abstract = "У раду је дата квантитативна и квалитативна анализа говора двеју група (наставника и ученика) Нишлија са циљем да се утврде основне карактеристике савременог нишког вернакулара. Испитивање диглосивног понашања говорника у различитим комуникативним ситуацијама рађено је на основу анкета које су обухватале питања о ставовима према дијалекту и о употреби појединих дијалекатских и стандардних облика српског језика. Одабиром друштвених и језичких варијабли, њиховим укрштањем, статистичком обрадом и дескрипцијом добијених резултата дошло се до закључака о одликама нишког говора старије и млађе генерације различитог нивоа образовања. Уочене су разлике у овим идиомима, које се одликују различитим степеном заступљености дијалекатских и стандардних црта српског језика. Неједнакост је исказана и кроз начине пребацивања кода, односно, одабиром адаптивних језичких средстава. Потврђено је постојање интердијалекта, нарочито изражено код ученика који истовремено употребљавају дијалекатске и стандардне форме без обзира на комуникативну ситуацију, В работе дан анализ говора учителей и учеников в средних школах в Нише, который лингвогеографически принадлежит к призренско-тимокской диалектной области, а более точно призренско-южноморавскому диалекту, но как городская среда отличается от говоров сельских местностей в его окрестности. Исследование проводится на основании анонимной анкеты, которая содержит вопросы об отношении к диалекту и о его месте в коммуникации, в то время как вторая часть анкеты относится к конкретному употреблению диалектных и стандартных форм сербского языка в различных коммуникативых обстоятельствах. Полученные данные анализируются квантитативным и квалитативным методами. Статистическая обработка охватывает следующие элементы: отношение к диалекту, употребление диалектных форм во всех ситуациях, употребление стандартных форм или форм приспособленных к стандарту во всех ситуациях, употребление языковых форм в зависимости от пола и употребление стандартных форм или форм приспособленных к стандарту в официальных обстоятельствах. Дескриптивным методом были обработаны все резултаты, что привело к описанию всех основных форм исследуемых идиомов, отличий между двумя группами и образа современного нишского вернакулара с позиции диглоссивного поведения отобранных групп говорящих. Оказалось, что учителя более часто решаются на изменение кода при приспособлении собеседнику. Они в большинстве случаев приспосабливают место ударения. Это указывает, что диалектное место ударения является важным свойством говора учителей в неофициальных ситуациях. После того, учителя решаются на изменение в высказывании футура I, а это указывает, что аналитические формы энклитика (+ да) + презент также представляют собой особенность говора учителей. Ученики чаще всего решаются на приспособление форм высказывания футура I, и это показывает, что конструкция энклитика (+ да) + презент является важной особенностью идиома учеников. Затем следует место ударения, которое является диалектным в неофициальных обстоятельствах коммуникации. Самое маленькое количество говорящих обеих групп решается на изменение в употреблении локатива. Такое состояние приводит нас к выводу, что учителя и ученики и в неконтролируемом говоре в большой степени используют стандартные формы локатива, т.е. они их редко заменяют формами аккузатива или общего падежа, как важного показателя призренско-тимокских говоров. Исследование диглоссивного поведения двух групп жителей Ниша указывает на наличие своего рода интердиалекта, особенно замечаемого у учеников. Ученики одновременно используют стандартные и диалектные формы, несмотря на собеседника, и это является основной характеристикой этого идиома. Этой работой представлен только один сегмент нишского городского говора, который следует более подробно исследовать применением других методов., This paper presents an analysis of the speech used by teachers and pupils in high schools in Niš, which linguistically and geographically belongs to the Prizren-Timok dialect area, and in a narrower sense to the Prizren-South Moravian dialect. Yet, it differs as an urban environment from the nearby rural speeches. The examination was done on the basis of an anonymous questionnaire which contained questions on the attitudes towards the dialect and its place in communication, while the other part of the questionnaire was related to the practical use of dialectal and standard forms of the Serbian language in different communicative circumstances. The data received were analyzed after the quantitative and qualitative methods. The statistic analysis contained the following segments: the attitudes towards the dialect, the use of dialect forms in all situations, the use of standard forms or those adapted to the standard in all situations, the use of linguistic forms according to gender and the use of standard forms or those adapted to the standard in formal circumstances. The descriptive method was used to analyze all the results, which led to the description of the basic characteristics of the observed idioms, the difference between the two groups and the portrait of the modern Niš vernacular from the angle of diglossia of the chosen groups of speakers. It was shown that the teachers decide to change the code more often when adapting to the interlocutor. In those cases, they usually adapt the place of accent which points to the fact that the dialectal place of the accent is an important characteristic of the speech of teachers in informal situations. In addition, the teachers decide to change the manner in which they use the Future Tense I, which shows that the usage of the analytic forms enclitic (+ da) + the Present Tense is also a characteristic of the teachers’ speech. The students most often decide to adapt the Future Tense I forms, which would mean that the construction enclitic (+ da) + the Present Tense is an important characteristic of the students’ speech. Furthermore, the place of the accent in a speech unit, which refers to the dialect in informal circumstances of communication, is also an important characteristic. Both speaker groups rarely decide to change the use of the locative case in speech. Such a state leads to the conclusion that both teachers and students use the standard form of the locative case in uncontrolled speech, that is, they rarely interchange it with the forms of the accusative case or the general case which marks it as an important characteristic of the Prizren-Timok speech. The analysis of the diglossic behavior of the two groups of Niš speakers pointed to the fact that there is a certain type of interdialect, which is especially noticeable in the group consisting of students. They use the standard and dialectal forms at the same time regardless of the interlocutor and that would be the basic characteristic of this idiom. Only one segment of Niš city speech is presented in this paper and it should be examined further and in greater detail, by using different methods.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Јужнословенски филолог", title = "Говор Ниша кроз призму диглосивности, Говор Ниша сквозь призму диглоссивности, Niš Speech Through the Prism of Diglossia", pages = "89-108", volume = "74", number = "2", doi = "10.2298/JFI1802089T", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6478" }
Трајковић, Т. Г.. (2018). Говор Ниша кроз призму диглосивности. in Јужнословенски филолог Београд : Институт за српски језик САНУ., 74(2), 89-108. https://doi.org/10.2298/JFI1802089T https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6478
Трајковић ТГ. Говор Ниша кроз призму диглосивности. in Јужнословенски филолог. 2018;74(2):89-108. doi:10.2298/JFI1802089T https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6478 .
Трајковић, Татјана Г., "Говор Ниша кроз призму диглосивности" in Јужнословенски филолог, 74, no. 2 (2018):89-108, https://doi.org/10.2298/JFI1802089T ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6478 .
Related items
Showing items related by title, author, creator and subject.
-
Негацијатa во вратничкиот и во скопскоцрногорскиот говор – споредба со горноморавскиoт говор / Негација у вратничком и скопскоцрногорском говору – у поређењу с горњоморавским говором
Лаброска, Веселинка Т.; Станковић, Станислав Р. (Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022) -
Корајска Дивица и даљинска асимилација вокала / Корайская Дивица и удаленная ассимиляция гласных
Реметић, Слободан Н. (Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2017) -
Репартиција рефлекса вокалног л у говорима Лужнице и Пирота / Репартиция рефлекса слогового л в говорах лужницыи Пирота
Ћирић, Љубисав Н. (Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019)