Универбизација из угла српске дериватологије
Универбизация с позиции сербской дериватологии
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Универбизација се у дериватологији најчешће дефинише као творбени поступак којим се вишечлана синтаксичка конструкција као мотиватор
претвара у једну једину ријеч. Међутим, када се погледају примјери који се
у српској науци о творби ријечи наводе као илустрација универбизације,
стиче се утисак да још увијек није потпуно разјашњено шта је, заправо,
овај процес и по чему се он разликује од осталих творбених начина: класичне суфиксације, композиције, синтаксичке творбе и сл. С тим у вези
јесу и основни задаци овог рада: да се представе различити погледи на
универбизацију у србистици, да се они упореде са ставовима о овом питању
у славистичкој, англистичкој и германистичкој литератури, те да се понуде
нека потенцијална рјешења.
Универбизация в дериватологии преимущественно определяется как словообразовательный процесс, в котором сложная синтаксическая конструкция
превращается в одно лишь слово. Тем не менее, если всмотреться в примеры,
приводимые в сербском словообразовании в качестве иллюстрации к универбизации, создается впечатление, что все еще не вполне понятно, что такое в самом
деле этот процесс, и чем он отличается от остальных словообразовательных
процессов: суффиксации, композиции, синтаксического словообразования и т.
п. С этим как раз связаны основные задачи данной работы – показать различные
взгляды на универбизацию в сербистике, сопоставить их с соответствующими
позициями в славистической и англосаксонской литературе, а также предложить некоторые потенциальные решения данного вопроса.
This paper analyzes different meanings of the term univerbation in the Serbian
word-formation processes. The main goals were to investigate different perspectives
on univerbation in Serbian derivational morphology, to compare it with the views
in the Slavic, English and German papers and dictionaries, and then to offer some
potential solutions. In derivational morphology, univerbation is usually defi ned as
the process of transformation of a syntactic construction as a motivator into a new
single word. However, when we consider examples of univerbation from Serbian
word-formation processes, we get an impression that it is not yet completely clear
what this process actually is, and what distinguishes it from the other word-formation
processes. One of the problems is the term univerbation (from Latin unus – ‘one’
and verbum– ‘word’), because it can be understood in several ways – as a name of
the process of combining two or more words into a new single word: it can also includ...e
compounding, blending and syntactic word-formation, not only one type of the
processes as it is often the case in Serbian derivational morphology. That is why we
need to fi nd some better term to name the process in which the motivator is a syntactic
structure adjective + noun, and a new word is made by adding some suffi x on the base
of an adjective (саобраћајна несрећа → саобраћајка). We propose that this term can be deradixation, which suggests that a new word is made by eliminating some free
morphemes (radices) from a motivator.
Keywords:
универбизација / универбизация / univerbation / сербская дериватология / синтаксическая конструкция / мотиватор / дерадиксация / српска дериватологија / синтаксичка конструкција / мотиватор / дерадиксација / Serbian derivational morphology / syntactic construction / motivator / deradixationSource:
Јужнословенски филолог, 2018, 74, 2, 199-215Publisher:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
- Београд : Српска академија наука и уметности
Note:
- Рад је изложен на осамнаестој међународној научној конференцији Ко- мисије за творбу ријечи при Међународном комитету слависта, одржаној 4–7. априла 2017. године у Сарајеву
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Милашин, Горан Б. PY - 2018 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6475 AB - Универбизација се у дериватологији најчешће дефинише као творбени поступак којим се вишечлана синтаксичка конструкција као мотиватор претвара у једну једину ријеч. Међутим, када се погледају примјери који се у српској науци о творби ријечи наводе као илустрација универбизације, стиче се утисак да још увијек није потпуно разјашњено шта је, заправо, овај процес и по чему се он разликује од осталих творбених начина: класичне суфиксације, композиције, синтаксичке творбе и сл. С тим у вези јесу и основни задаци овог рада: да се представе различити погледи на универбизацију у србистици, да се они упореде са ставовима о овом питању у славистичкој, англистичкој и германистичкој литератури, те да се понуде нека потенцијална рјешења. AB - Универбизация в дериватологии преимущественно определяется как словообразовательный процесс, в котором сложная синтаксическая конструкция превращается в одно лишь слово. Тем не менее, если всмотреться в примеры, приводимые в сербском словообразовании в качестве иллюстрации к универбизации, создается впечатление, что все еще не вполне понятно, что такое в самом деле этот процесс, и чем он отличается от остальных словообразовательных процессов: суффиксации, композиции, синтаксического словообразования и т. п. С этим как раз связаны основные задачи данной работы – показать различные взгляды на универбизацию в сербистике, сопоставить их с соответствующими позициями в славистической и англосаксонской литературе, а также предложить некоторые потенциальные решения данного вопроса. AB - This paper analyzes different meanings of the term univerbation in the Serbian word-formation processes. The main goals were to investigate different perspectives on univerbation in Serbian derivational morphology, to compare it with the views in the Slavic, English and German papers and dictionaries, and then to offer some potential solutions. In derivational morphology, univerbation is usually defi ned as the process of transformation of a syntactic construction as a motivator into a new single word. However, when we consider examples of univerbation from Serbian word-formation processes, we get an impression that it is not yet completely clear what this process actually is, and what distinguishes it from the other word-formation processes. One of the problems is the term univerbation (from Latin unus – ‘one’ and verbum– ‘word’), because it can be understood in several ways – as a name of the process of combining two or more words into a new single word: it can also include compounding, blending and syntactic word-formation, not only one type of the processes as it is often the case in Serbian derivational morphology. That is why we need to fi nd some better term to name the process in which the motivator is a syntactic structure adjective + noun, and a new word is made by adding some suffi x on the base of an adjective (саобраћајна несрећа → саобраћајка). We propose that this term can be deradixation, which suggests that a new word is made by eliminating some free morphemes (radices) from a motivator. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Јужнословенски филолог T1 - Универбизација из угла српске дериватологије T1 - Универбизация с позиции сербской дериватологии T1 - Univerbation from the Point of View of Serbian Derivational Morphology SP - 199 EP - 215 VL - 74 IS - 2 DO - 10.2298/JFI1802199M UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6475 ER -
@article{ author = "Милашин, Горан Б.", year = "2018", abstract = "Универбизација се у дериватологији најчешће дефинише као творбени поступак којим се вишечлана синтаксичка конструкција као мотиватор претвара у једну једину ријеч. Међутим, када се погледају примјери који се у српској науци о творби ријечи наводе као илустрација универбизације, стиче се утисак да још увијек није потпуно разјашњено шта је, заправо, овај процес и по чему се он разликује од осталих творбених начина: класичне суфиксације, композиције, синтаксичке творбе и сл. С тим у вези јесу и основни задаци овог рада: да се представе различити погледи на универбизацију у србистици, да се они упореде са ставовима о овом питању у славистичкој, англистичкој и германистичкој литератури, те да се понуде нека потенцијална рјешења., Универбизация в дериватологии преимущественно определяется как словообразовательный процесс, в котором сложная синтаксическая конструкция превращается в одно лишь слово. Тем не менее, если всмотреться в примеры, приводимые в сербском словообразовании в качестве иллюстрации к универбизации, создается впечатление, что все еще не вполне понятно, что такое в самом деле этот процесс, и чем он отличается от остальных словообразовательных процессов: суффиксации, композиции, синтаксического словообразования и т. п. С этим как раз связаны основные задачи данной работы – показать различные взгляды на универбизацию в сербистике, сопоставить их с соответствующими позициями в славистической и англосаксонской литературе, а также предложить некоторые потенциальные решения данного вопроса., This paper analyzes different meanings of the term univerbation in the Serbian word-formation processes. The main goals were to investigate different perspectives on univerbation in Serbian derivational morphology, to compare it with the views in the Slavic, English and German papers and dictionaries, and then to offer some potential solutions. In derivational morphology, univerbation is usually defi ned as the process of transformation of a syntactic construction as a motivator into a new single word. However, when we consider examples of univerbation from Serbian word-formation processes, we get an impression that it is not yet completely clear what this process actually is, and what distinguishes it from the other word-formation processes. One of the problems is the term univerbation (from Latin unus – ‘one’ and verbum– ‘word’), because it can be understood in several ways – as a name of the process of combining two or more words into a new single word: it can also include compounding, blending and syntactic word-formation, not only one type of the processes as it is often the case in Serbian derivational morphology. That is why we need to fi nd some better term to name the process in which the motivator is a syntactic structure adjective + noun, and a new word is made by adding some suffi x on the base of an adjective (саобраћајна несрећа → саобраћајка). We propose that this term can be deradixation, which suggests that a new word is made by eliminating some free morphemes (radices) from a motivator.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Јужнословенски филолог", title = "Универбизација из угла српске дериватологије, Универбизация с позиции сербской дериватологии, Univerbation from the Point of View of Serbian Derivational Morphology", pages = "199-215", volume = "74", number = "2", doi = "10.2298/JFI1802199M", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6475" }
Милашин, Г. Б.. (2018). Универбизација из угла српске дериватологије. in Јужнословенски филолог Београд : Институт за српски језик САНУ., 74(2), 199-215. https://doi.org/10.2298/JFI1802199M https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6475
Милашин ГБ. Универбизација из угла српске дериватологије. in Јужнословенски филолог. 2018;74(2):199-215. doi:10.2298/JFI1802199M https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6475 .
Милашин, Горан Б., "Универбизација из угла српске дериватологије" in Јужнословенски филолог, 74, no. 2 (2018):199-215, https://doi.org/10.2298/JFI1802199M ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6475 .