Регионални и локални топоними у српској, хрватској, бугарској и чешкој фразеологији

Abstract

Компаративна метода омогућује нам долазак до интересантних закључака. У наведеним примјерима може се видјети да често постоји неки универзални модел фразеолошког израза који се користи у више националних заједница и који се разликује искључиво у топонимској компоненти (срп./хрв. мирна XTOP, срп./хрв./буг. проћи као XANTROPна YTOP...), с друге стране можемо да откријемо модел који је везан само за одређену националну заједницу, за њен језик, а који нема аналогије у другом, мада сусједном језику (буг. XANTROPот YTOP у смислу „не знам ко“). Топонимска компонента (или то што она представља) може бити у директној мотивацијској вези са значењем фразема (Косово, Chlumec), гдје без одређеног културноисторијског образовања или знања није могуће неке фраземе правилно тумачити. И на крају, топонимска компонента може и да нема никакве везе са значењем фразема у којем се налази – то је био примјер чешке синтагме vrabci z Čech и бугарске синтагме кум Душан от Ниш.

Компаративный метод позволяет нам сделать интересные выводы. Исходя из упомянутых примеров очевидно, что часто существует какая-нибудь универсальная модель фразеологического выражения, которая используется в нескольких национальных сообществах и которая показывает различия только на позиции топонимического компонента (серб./хорв. мирна X, серб./хорв./болг. проћи као X на Y...), с другой стороны, мы можем показать модель, которая связана только с определëнным национальным сообществом, с его языком, и для которой нет аналогии в другом, хотя соседнем языке (болг. X от Y в смысле «я не знаю, кто»). Топонимический компонент (или то, что он представляет собой) может быть в прямом мотивационном отношении со значением фразеологической единицы (Косово, Chlumec), когда без определëнного культурно-исторического образования или знания нельзя правильно интерпретировать (раскодировать) некоторые фразеологизмы. Но, конечно, имеются также случаи, когда топонимический компонент не должен иметь никакой семантической связи со значением фразеологизма, частью структуры которого он является – примером этого может быть чешское словосочетание vrabci z Čech или болгарское кум Душан от Ниш.

The comparative method allows us to make remarkable conclusions. In the examples, it is obvious that there is often an universal model of phraseology used in several national societies and which shows differences exclusively in the toponymic component (Serb./Croat. mirna XTOP, Serb./Croat./Bulg. proći kao XANTHROP na YTOP…). On the other hand, we can reveal a model that is associated only with a certain national community, with its language, and for which there is no analogy in another, although neighboring language (Bulg. XANTHROP ot YTOP in the sense of “I do not know who”). The toponymic component (or what it represents) can be in a direct motivational connection with the meaning of the phraseme (Kosovo, Chlumec), where without some cultural-historical education or knowledge, certain phrasemes cannot be correctly interpreted (decoded). There are, however, cases where the toponymic component may have no connection with the meaning of the phraseme in which it is a part – an example of this is the Czech collocation vrabci z Čech or the Bulgarian kum Dušan ot Niš.