Српска историјска лингвистика на почетку XXI века

Abstract

У раду се даје преглед кључних теоријско-методолошких усмерења примењених у српским историјскојезичким истраживањима на почетку XXI столећа. Поред доминантног филолошког и(ли) структуралнолингвистичког приступа, у последњој деценији јављају се и студије у којима су уз дескриптивне све чешћи и експланаторни садржаји првенствено типолошколингвистичке и когнитивнолингвистичке оријентације.

В статье дается обзор основных теоретических, методологических и тематических подходов, используемых в исследованиях по истории сербского языкав начале XXI века. Наряду с филологической и/или структурно-лингвистической ориентацией существуют также объяснительные исследования, проведенные в рамках когнитивной лингвистики и лингвистической типологии. В то время как филологические и структурно-лингвистические описания отвечают на вопрос что происходит в языке, объяснительные (когнитивные и типологические) исследования стремятся ответить на вопрос почему и как совершаются наблюдаемые процессы. Таким образом, объяснительные историко-лингвистические исследования пытаются раскрыть причины и механизмы языковых изменений.

The article provides an overview of the key theoretical, methodological and thematic approaches applied in Serbian historical language studies at the beginning of the 21st century. This is a time in which alongside the philological and (or) structural linguistic research orientation, there are also explanatory studies conducted within the framework of cognitive linguistics and linguistic typology. While philological and structural linguistic descriptions may ask what happened in a language, explanatory (cognitive and typological) studies seek to ask why and how something happened. Еxplanatory historical linguistic studies, therefore, set out to explain the causes and mechanisms of language changes.