Лингвистичка географија у Србији – језички записи на картама и њихово читање

Abstract

У тексту је најпре указано на значај лингвистичких атласа као „централног инструмента“ савремене дијалектологије, а потом је представљен вишедеценијски рад Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе при САНУ, у оквиру кога су се одвијали послови на домаћем сектору трију међународних пројеката (Европски лингвистички атлас, Општесловенски лингвистички атлас и Општекарпатски дијалектолошки атлас) и на националном пројекту под називом Српски дијалектолошки атлас (раније Српскохрватски дијалектолошки атлас). Предочено је постојање бројних лингвистичких карата у домаћим публикацијама, објављених у оквиру дијалектолошких ауторских радова и монографских студија, које сведоче о пословима који се одвијају у другом плану наших крупних задатака у области лингвогеографије. Указано је и на значај лингвистичких карата за различите научне дисциплине и области.

The creation of linguistic atlases is the highest achievement of linguogeography. A scientific linguistic map with all the necessary accompanying elements offers the possibility to trace the geographic distribution of an actual linguistic phenomenon. The text starts by pointing out the importance of linguistic atlases as the “central instrument” of contemporary dialectology. Subsequently, it presents the work of the Interacademic Committee for Dialectological Atlases (SASA), founded in 1959 as the Yugoslav Committee for Dialectological Atlases, spanning several decades and constituting the framework for the local activities of three international projects (Atlas of the European Languages – ALE, The General Slavic Linguistic Atlas – OLA, and The General Carpathian Dialectological Atlas – OKDA) and the national project named The Serbian Dialectological Atlas – SDA (earlier The Serbo-Croatian Dialectological Atlas). Further, the paper presents the existence of numerous linguistic maps in national publications, published within dialectological scientific papers and monographic studies and bearing witness to the work performed in the background of our major tasks in the linguogeographic field. The paper also indicates the importance of linguistic maps for various scientific disciplines and areas.

Огромное значение лингвогеографии заключается в составлении лингвистических атласов. Научная лингвистическая карта со всеми необходимыми сопутствующими элементами обеспечивает возможность отслеживания географического распределения языковых вариантов. В статье обосновывается значение лингвистических атласов «как центрального инструмента» современной диалектологии. Также представлены результаты исследований Межакадемического совета по диалектологическим атласам при САНУ (основанного в 1959 году под названием Югославский комитет по составлению диалектологических атласов), задачей которого была реализация трех международных проектов (Европейский лингвистический атлас – ALE, Общеславянский лингвистичекий атлас – ОЛА и Общекарпатский диалектологический атлас – ОКДА) и национальный проект Сербский диалектологический атлас (ранее Сербохорватский диалектологический атлас). Далее обращается внимание на то, что есть множество лингвистических карт, напечатанных в рамках авторских работ и монографических студий сербских лингвистов, которые свидетельствуют о деятельности, развивающейся на фоне наших больших задач в области лингвогеографии. В то же время указывается на важность лингвистических карт и на возможности их использования в различных отраслях науки.